Dnevni list Danas je imao uvid u integralni tekst radnog dokumenta Vlade Crne Gore, odnosno tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija sa Igorom Lukšićem na čelu, koji je posvećen osnivanju Zapadnobalkanske šestorke, inicijative sa ciljem uspostavljanja tesne saradnje zemalja u regionu u nizu oblasti i njihovog bržeg puta ka članstvu u EU.
Dokument („non pejper“), o čijem se sadržaju u poslednje vreme povremeno spekulisalo, sastoji se od na pet stranica pobrojanih ciljeva i oblasti saradnje u kojoj bi učestvovale Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo (sa fusnotom, u skladu s briselskim dogovorima), Makedonija i Srbija, što bi bilo institucionalizovano u organizaciji pod nazivom Zapadnobalkanska šestorka, odnosno G6.
O ovoj temi se poslednjih mesec dana vode intenzivne konsultacije među vladama u regionu, kao i na nivou eksperata i organizacija civilnog društva, nakon što je krajem septembra u Njujorku, na marginama zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Lukšić upoznao kolege iz pomenutih zemalja s detaljima plana.
Kako se navodi u dokumentu, ovaj novi koncept regionalne saradnje odražava specifičnu potrebu umrežavanja šest zemalja Zapadnog Balkana i istovremeno je način za njihovu bržu evropsku integraciju, s tim što se ne dovodi u pitanje pojedinačni napredak država u tom procesu. Zasnovan je na potrebi jačanja saradnje u oblastima važnim za život građana i na definisanju konkretnih politika tamo gde postoji zajednički interes.
Lideri zemalja regiona sastajali bi se dva puta godišnje, jednom na početku godine i drugi put pri kraju, na nivou premijera i ministara spoljnih poslova, kako bi unapređivali politički okvir saradnje i donosili ključne odluke za primenu postignutih sporazuma. Sastanci bi se održavali u prestonicama zemalja, po abecednom redosledu, s tim što bi prvi bio u Podgorici, kada bi se i promovisala inicijativa Zapadnobalkanske šestorke. Na ove skupove bili bi redovno pozivani komesar za proširenje EU i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC). Odluke bi se donosile isključivo konsenzusom.
Za konkretnu primenu svih dogovora bili bi zaduženi ministri spoljnih poslova, s tim što bi za pojedinačne oblasti postojali koordinatori. U primeni dogovora učestvovale bi državne administracije.
Tesno bi se sarađivalo i s postojećim regionalnim inicijativama, gde se izdvajaju Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP) i RCC. Inicijativa G6 bi dala punu podršku planu RCC Strategija „SEE 2020“ (Jugoistočna Evropa 2020), koja je važna za oblasti ekonomskog razvoja, trgovine, investicija, obrazovanja.
S obzirom na opštu saglasnost da borba protiv korupcije treba da bude predmet zajedničkih napora, zemlje članice G6 bi radile, pored jačanja postojećih organizacija i inicijativa, i na formiranju „regionalnog centra za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala“, koji bi se zvao BALPOL (sugeriše na naziv Balkanska policija, a ima uzore u Europolu i Interpolu).
Energetske i infrastrukturne deonice koje povezuju države regiona su od posebnog značaja za međusobnu saradnju i u okviru G6 bila bi snažno promovisana njihova izgradnja. Bio bi podržavan i „integrisani nastup“ zemalja pri apliciranju za finansiranje projekata od regionalnog značaja, a radilo bi se i na unapređenju zajedničkog nastupa država regiona na takozvanim trećim tržištima, kako bi se unapredila konkurentnost njihovih proizvoda.
Posebni napori unutar G6 bili bi posvećeni osnivanju Parlamentarne skupštine Zapadnobalkanske šestorke, koju bi činilo po desetoro poslanika zakonodavnih domova iz svih šest zemalja, njih ukupno 60, što bi bilo u skladu sa sve naglašenijom ulogom parlamenata na nivou EU. Ipak, u dokumentu crnogorske vlade ne precizira se kakve bi zapravo ciljeve i zadatke ovaj „balkanski parlament“ imao.
Jedna od misija G6 bilo bi i povećanje slobode kretanja u regionu, sa ciljem ukidanja obaveze pasoša za prelazak granica, uz insistiranje na bezbednosti tih granica.
Po uzoru na EU, među ciljevima je i da građani zemalja G6 mogu slobodno da biraju obrazovne institucije i radna mesta u regionu, bez ikakve diskriminacije i dodatnih troškova. Slični principi bi važili i za pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama. To bi se zvalo Socijalni model Zapadnog Balkana.
Lukšić: Cilj je EU, ne Jugoslavija
Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić izjavio je 27. septembra u Njujorku da je na marginama zasedanja GS UN razgovarao s predstavnicima zemalja regiona o Zapadnobalkanskoj šestorci, a sastanku je prisustvovao i evropski komesar za proširenje Štefan File. Lukšić je, kako su preneli crnogorski mediji, kazao da Zapadnobalkanska šestorka ne podrazumeva dupliranje sličnih inicijativa ili „obnavljanje ranijih državnih tvorevina“, već da je to potpuno novi vid saradnje sa ciljem evropske integracije regiona. Među glavnim tačkama je naveo ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata, lakši život građana i privrednika smanjivanjem transakcionih troškova, kao i nove modele borbe protiv krupnog kriminala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
