Cvetković vraća azilante

„Jedna od glavnih tema sastanka s Letermom svakako će biti azilanti, dok će s Van Rompejom i Barozom pre svega biti reči o narednim koracima Srbije u procesu evropskih integracija, uključujući kandidaturu za članstvo“, rečeno je Danasu u kabinetu premijera Cvetkovića. Naši sagovornici nisu mogli da odbace mogućnost da će pitanje ljudi s juga Srbije i s Kosova, pre svega Albanaca, koji u sve većem broju traže azil u Belgiji, biti pomenuto i u razgovorima Cvetkovića s Van Rompejom i Barozom. Ovo će, inače, biti prvi susret nekog srpskog zvaničnika s predsednikom Evropskog saveta, faktički prvim čovekom EU, od njegovog imenovanja 11. novembra prošle godine.

Kako je Danasu rečeno u belgijskoj ambasadi u Beogradu, od početka godine više od 400 ljudi iz Srbije zahtevalo je da u toj zemlji dobije azil, zloupotrebljavajući ukidanje šengenskih viza, koje je stupilo na snagu 19. decembra. Procenjuje se da je iz Preševa i Bujanovca više hiljada uglavnom mladih ljudi otišlo pre svega u Belgiju i Švedsku, a srpske vlasti ispituju da li je reč o organizovanoj zloupotrebi. Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić poručili su da „beli šengen“ neće biti ugrožen i da neće dozvoliti bilo kakvu zloupotrebu putovanja bez viza, i da će Srbija sve građane prihvatiti nazad na osnovu readmisije. Evropska komisija je takođe upoznata sa zabrinutošću Belgijanaca, čiji premijer baš tim povodom sledeće sedmice odlazi u Prištinu i Skoplje.

– Nijedan zahtev građana Srbije za dobijanje azila u Belgiji neće biti pozitivno rešen. U to me je uverila belgijska ambasadorka Deniz de Hauere, s kojom sam razgovarao – rekao je za Danas jedan od lidera Albanaca iz Preševa Riza Halimi.

Prema Halimijevim rečima, ambasadorka Belgije mu je rekla da će svi građani Srbije koji su od početka godine zatražili azil u toj zemlji po programu readmisije biti vraćeni kućama posle tri meseca, jer ne postoje uslovi za dobijanje političkog azila, a da odobravanje ekonomskog azila nije ni predviđeno, kao i da su belgijske vlasti identifikovale tri autobuska prevoznika koji prevoze uglavnom azilante, od kojih nijedan nije iz Preševa i Bujanovca.

– Niko nema tačan podatak koliko je ljudi otišlo. Ima onih koji su se posle boravka u stranim zemljama vratili, ali je u svakom slučaju zabrinjavajuće da se poslednjih dana broj znatno povećava. Prošlog meseca više od 300 ih je otišlo u Belgiju. Šire se glasine da je azil u toj zemlji lako dobiti, pa ljudi hrle. Protura se i informacija da šest autobusa dnevno odlazi iz Preševa i Bujanovca, što nije moguće, jer ni Preševo ni Bujanovac nemaju toliki prevozni kapacitet – objašnjava Halimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje i poslanik u Skupštini Srbije.

On ističe da je glavni uzrok velikog broja onih koji odlaze iz tog dela Srbije loša ekonomska situacija i činjenica da svaki trideseti Albanac ima posao.

– Jedini način borbe protiv ovog problema je poboljšanje standarda i objašnjavanje ljudima da je azil teško dobiti. To će, sledeće nedelje, učiniti i belgijski zvaničnici koji su najavili dolazak u Preševo i Bujanovac – kaže Halimi.

Miodrag Sresta, direktor Grupe 484 i stručnjak za viznu liberalizaciju, kaže za Danas da Srbiji u skorijoj budućnosti neće biti ograničavano ukidanje bezviznog režima, ali da bi to mogla da bude krajnja mera ukoliko se tokom godinu ili godinu i po dana situacija bude pogoršavala.

– To bi bio znak da postoji ozbiljan problem koji država ne može da reši. Evropska komisija će pratiti situaciju i obaveštavati vlasti u Beogradu. Mislim da je dobro da se ovo dešava odmah po ukidanju viza, jer će ljudi na kraju shvatiti da se azil ne dobija tako lako – navodi Sresta.

Prema njegovim rečima, postoje indicije da je grupni i masovni odlazak ljudi u Belgiju organizovan i instruiran.

– Nemoguće je da je ovo slučajnost, jer je teško poverovati da su ljudi spontano odlučili da odu u jednu zemlju. Verovatno im je neko rekao da se azil lako dobija i omogućio im odlazak zarad neke svoje koristi. Tim ljudima će u 99 odsto slučajeva zahtev biti odbijen, jer siromaštvo nije osnova za azil. Oni će biti vraćeni u Srbiju i pet godina neće moći da otputuju u inostranstvo. Za zemlju će to biti sramota i problem. Verujem da će još neke zemlje ukazati na isti problem – zaključuje Miodrag Sresta.