Dejvid Mekalister: Budite dobri Srbi i dobri Evropljani

Znam koliko je teško pomirenje na ovim prostorima, ali čvrsto verujem da će do njega doći – rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, podelivši tako lično shvatanje i osećaj o EU sa brojnim novinarima koji su došli na jučerašnji brifing „Izazovi za Srbiju u predstojećem periodu evropske integracije“. Susret specijalnog gosta Danasa sa predstavnicima medijima održan je u Media centru. Na konferenciji su govorili Radomir Ličina, urednik i jedan od osnivača Danasa, i Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik lista.

Kako bi bliže opisao važnost prevazilaženja neprijateljstava iz prošlosti, on je naveo da se njegov otac borio u Drugom svetskom ratu protiv nemačkih vojnika, ali da je bio veoma srećan kada je Mekalistera, kao mladog vojnika tenkovske brigade, gledao u nemačkoj uniformi posle rata.

* – To je dokaz da neprijatelji mogu postati prijatelji. Molim vas da nastavite putem pomirenja kojim je Srbija krenula posetama vašeg premijera zemljama regiona, jer je to put kojim treba ići – istakao je Mekalister.

* On je poručio: „Budite dobri Srbi i dobri Evropljani, to vam savetujem, baš kao što savetujem Nemcima da budu dobri Nemci i dobri Evropljani“.

Vrlo raspoložen za razgovor s novinarima, ali uz diplomatsku opreznost, Mekalister je naveo da je došlo vreme za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije sa EU. On je naglasio da je očigledno da će prvo poglavlje biti 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

ekalister je ocenio da su 35, 23, 24, i 32 poglavlja koja bi mogla da budu prva otvorena i podsetio da poglavlja 23 i 24 moraju da budu otvorena u ranoj fazi, kao i da će biti zatvorena na kraju. U slučaju Srbije, prema njegovim rečima, zbog složenih odnosa s Prištinom, poglavlje 35 ima važnu ulogu.

– Otvaranje poglavlja 35 zavisi od toga da li je moguće napraviti finalni, dodatni napredak u pronalaženju rešenja za Zajednicu srpskih opština. Oko ovog pitanja obe strane imaju obavezu da obave svoj posao, a ne samo Srbija. Kancelarka Angela Merkel jasno je rekla da je vreme za kompromis i tu poruku je uputila kako Beogradu, tako i Prištini – kazao je on, citirajući Merkelovu više puta. U kontekstu da treba uporno raditi na pronalaženju rešenja, na srpskom je kazao da „dela govore, a ne reči“.

ekalister je istakao da će Srbija morati da ispuni sve delove sporazuma sa EU, zbog čega je pristupni proces veoma dug i težak. Istakao je da Srbija mora da uradi dosta toga u tri oblasti i to privredi, vladavini prava, regionalnoj saradnji i u dijalogu sa Kosovom.

– Pitanje Kosova je, naravno, od vitalnog značaja za EU. Postoji rezolucija Bundestaga koja zahteva da poglavlje 35 treba da se otvori veoma rano, a to su tražile i neke druge vlade članica EU – naglasio je izvestilac EP.

On je kazao da je svestan da je pitanje zvaničnog priznanja Kosova kontroverzno u Srbiji.

– Pregovaračkim okvirom predviđeno je da je na kraju pristupnih pregovora potreban pravno obavezujući sporazum koji omogućava obema stranama puno ispunjavanje svojih obaveza, na čemu se radi. Možda puno pričamo o Kosovu jer poglavlje 35 treba da bude otvoreno što pre – ukazao je Mekalister. On je dodao da su u prošloj rundi dijaloga strane bile veoma blizu dogovora i da je sada na šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini da pozove dve delegacije na nastavak dijaloga.

Prema njegovim rečima, regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi čine suštinski deo procesa ka EU.

– To je jedini način da se postigne mir, stabilnost i prosperitet u ovom delu Evrope. Šestorka na Zapadnom Balkanu me podseća na Zajednicu uglja i čelika iz koje je nastala EU. Ciljevi i ideali su bili identični – unaprediti ekonomski razvoj i doneti mir i pomirenje – objasnio je.

On je zato istakao ulogu Srbije i konstruktivan pristup vlade premijera Aleksandra Vučića, navodeći kao ilustracije njegovu posetu Tirani i prisustvo na komemoraciji u Srebrenici. Prema njegovoj oceni, te posete su bile istorijske prekretnice.

– Komemoracija u Potočarima trebalo bi da bude mesto za promišljanje, a ne za nasilje. Svi mi osuđujemo napad na Vučića. Bio je to napad na duh sećanja i pomirenja. Pozdravljam činjenicu da su premijer i ostali naglasili da je ruka Srbije ostala ispružena bosanskom narodu, čime je dokazano opredeljenje za pomirenje – ukazao je Mekalister.

* Predstavnik EP je konstatovao da su izazovi i povećanje i konkurentnosti i rast privrede, stvaranja stabilnog poslovnog okruženja, što se može ostvariti reformom javne uprave i povećanjem efikasnosti pravosuđa. On je, takođe, ohrabrio srpsku vladu da ostane na putu privatizacije kompanija u državnom vlasništvu.

* – Privatni sektor još nije dovoljno razvijen, a ekonomske i političke reforme koje je Srbija već usvojila zaslužuju najveće priznanje, ali je bitno da se reforme nastave. Najbolje reforme ništa ne vrede ako se ne primenjuju – poručio je on, uz opasku na srpskom „što možeš danas ne ostavljaj za sutra“.

*  Istovremeno je odao priznanje Srbiji na preduzetim koracima u borbi protiv kriminala i korupcije. Takođe je konstatovao da posmatrači izražavaju zabrinutost zbog pogoršanja uslova koji omogućavaju punu slobodu izražavanja. „Sloboda medija je sastavni element demokratije koji ne može da se postigne samo usvajanjem zakona, već stvaranjem pogodnog okruženja“, ukazao je on.

Izvestilac EP je ocenio da je Srbija znatno ispred drugih u regionu po evrointegracijama, odnosno da je „voz iz Beograda krenuo ka Briselu, a koliko brzo će se kretati i kada će stići, zavisi, uglavnom od same Srbije“.

* Na pitanje da li bi EU mogla da primi sve zemlje Zapadnog Balkana istovremeno odgovorio je da svih šest država regiona imaju evropsku perspektivu, ali da ih ne bi trebalo posmatrati kao konvoj, već pojedinačno, kako bi im se sudilo na osnovu postignuća i stepenu usklađivanja.

Govoreći o širenju EU, izvestilac EP za Srbiju je naglasio da nije naivan da misli da Unija može beskonačno da raste. Kao ilustraciju za to naveo je da su on i njegova „politička porodica“ skeptični prema pregovorima sa Turskom.

Zid neodrživo rešenje

Govoreći o odluci Mađarske da podigne zaštitni zid duž granice sa Srbijom kako bi sprečila priliv imigranata, Mekalister je istakao da uspostavljanje zida u sredini Evrope ne doprinosi dobrosusedskim odnosima, te da on ne može biti održivo rešenje. „Reke ljudi su u pokretu i oni stižu i u Srbiju, pa vi morate da podelite taj teret“, kazao je i istakao da, međutim, te izbeglice u Srbiju dolaze preko neke druge zemlje, zbog čega je važno da preuzimanje odgovornosti počne od Turske, Grčke i Bugarske. „S obzirom na to da dolazim iz Nemačke, dobro znam da je rušenje zidova mnogo bolje od njihove izgradnje“, zaključio je Mekalister.

Usklađivanje spoljne politike

Mekalister je izrazio razumevanje prema tradicionalno dobrim odnosima koje Srbija ima sa Rusijom, ali je ukazao da Srbija mora da preduzme određene napore da uskladi svoje spoljnopolitičke stavove sa stavovima EU. U tom kontekstu, podsetio je da se Srbija nije složila sa restriktivnim merama prema Rusiji, koje su usvojile države članice EU i istakao da je Beograd poželeo dobrodošlicu ljudima koji nisu dobrodošli u EU, te naveo da Srbija organizuje vojne vežbe sa ruskom vojskom, što, kako je napomenuo, „nije dobar signal“.