Dosta je bilo nasilja i menjanja granica

Albanci s juga Srbije treba da se još bolje integrišu u ovu demokratsku zemlju. Tirana je pripremila sedam međudržavnih sporazuma s Beogradom i nadam se da će ih naše dve vlade uskoro ozvaničiti. Izuzetno smo voljni i da dve zemlje međusobno ukinu vizni režim – ističe u razgovoru za Danas potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Albanije Iljir Meta.

On je prvi šef albanske diplomatije koji je posetio Srbiju, zbog čega je događaj i u Tirani i u Beogradu dobio epitet istorijskog. U protekla dva dana razgovarao je s predstavnicima srpskog državnog vrha – predsednikom Tadićem, vicepremijerima Dačićem i Đelićem i ministrom spoljnih poslova Jeremićem, obišao je grob premijera Zorana Đinđića i na kraju boravio u Preševu i Bujanovcu.

U kojim oblastima Beograd i Tirana planiraju da uspostave konkretnu saradnju?

– Jedino u čemu se ne slažemo je status Kosova. U svemu ostalom postigli smo potpunu saglasnost. Odlučili smo, i to veoma posvećeno, da unapredimo saradnju sa Srbijom u svim oblastima. Već smo predložili sedam bilateralnih sporazuma i nadamo se da će ih predstavnici naše dve vlade potpisati što je pre moguće, u Beogradu ili Tirani, svejedno. Mislimo da bi na samom početku situacija trebalo da se poboljša u oblasti transporta, kao osnovi za dalji napredak, a tu su i telekomunikacije, tehnološki razvoj, trgovinska razmena. Takođe, u oblasti obrazovanja je važno da dođe do međusobnog priznanja školskih i fakultetskih diploma. Mi smo izuzetno voljni da Srbija i Albanija momentalno ukinu vizni režim za državljane dve zemlje. To je važno za unapređenje kontakata među građanima, među poslovnim ljudima, univerzitetima…

Kada bi moglo doći do ukidanja viza?

– Što se Albanije tiče, sporazum o tome mogli bismo da potpišemo koliko danas.

Kakva je pozicija Tirane prema najavljenoj inicijativi Srbije da se u Generalnoj skupštini UN usvoji nova rezolucija, kojom bi se nezavisnost Kosova proglasila nelegalnom?

– Naša pozicija je potpuno jasna od onog dana kada smo priznali nezavisnost Kosova. Ali, pre svega želim da naglasim, Albanija podržava evropsko Kosovo, a takvo Kosovo se mora zasnivati na punom unapređenju međuetničkih odnosa i na boljoj integraciji tamošnje srpske zajednice. Vlada Albanije u tom cilju finansira konkretne projekte u novoj opštini Gračanica, u kojoj uglavnom žive Srbi.

Šta mislite o postojanju institucija Srbije na severu Kosova?

– Snažno podržavamo strategiju za normalizaciju stanja u tom delu Kosova i izuzetno cenimo napore koje u tom pravcu čini premijer Hašim Tači. Važno je da se ta normalizacija ostvaruje isključivo kroz dijalog i u saradnji sa srpskom zajednicom koja tamo živi i da se čine napori na unapređenju ekonomskog i socijalnog položaja lokalnog stanovništva.

Znači, protivite se upotrebi nasilja na severu Kosova?

– Apsolutno. Protivimo se nasilju ma ko ga i ma gde koristio. Ponavljam, situacija na severu Kosova se mora normalizovati, i to dijalogom, saradnjom i projektima za bolji život ljudi.

Kakav je, po vašem mišljenju, položaj Albanaca na jugu Srbije, u oblasti Preševa i Bujanovca?

– Veoma sam srećan što sam posetio te opštine. Prvi sam predstavnik Vlade Albanije koji je otišao tamo. Naravno, Srbija je danas mnogo više demokratska zemlja nego što je bila u prošlosti. Mi ohrabrujemo albansku zajednicu na jugu Srbije da se još bolje integriše u ovu demokratsku zemlju. Srećan sam što sam čuo od zvaničnika Srbije, na čelu s predsednikom Borisom Tadićem, njihovu spremnost da i sa svoje strane čine još više za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova za život tamošnjih Albanaca i za njihovu bolju integrisanost u društvo. Znamo da je to jedan od najsiromašnijih delova Srbije, ali znamo i da Srbija, kao i Albanija, ima i druge siromašne oblasti i da Vladi nije lako da rešava te probleme.

Šta mislite o spekulacijama, i u Beogradu i u Prištini, o eventualnoj „razmeni teritorija“ – sever Kosova za Preševo i Bujanovac?

– Snažno smo ubeđeni da budućnost ovog regiona nije u nekakvoj razmeni teritorija i promeni granica, već upravo suprotno, u brisanju granica i integraciji naših zemalja i naših naroda u Evropskoj uniji.

Posetu Beogradu počeli ste odavanjem počasti premijeru Zoranu Đinđiću, odlaskom na njegov grob. Zašto?

– Nije slučajno što sam ovde na godišnjicu ubistva premijera Đinđića. On je bio političar široke vizije i velike hrabrosti. Izuzetno je doprineo demokratizaciji Srbije, razumeo je važnost unapređenja odnosa Albanije i Srbije i Srba i Albanaca. Takođe, ovde u Beogradu, imao sam čast da razgovaram s gospođom Ružicom Đinđić, koja vodi organizaciju koja nosi veliko ime njenog pokojnog supruga, Fond „Dr Zoran Đinđić“. Dogovorili smo da Fond u Albaniji organizuje aktivnosti koje bi uključile studente iz više zemalja regiona i mislim da će to biti jedan značajan korak u saradnji ljudi koji žive u ovim državama, a u cilju izgradnje prosperitetne budućnosti, oslobođene zabluda iz prošlosti. Naša saradnja s Fondom „Dr Zoran Đinđić“ nije jedina koju ćemo uspostaviti sa civilnim sektorom iz Srbije.