Prvi neposredni, demokratski izbori za savete nacionalnih manjina u Srbiji su za nedelju dana, a mnoge manjinske zajednice su veoma nezadovoljne predizbornim procesom. Među prvima se izbora odrekla Demokratska stranka vojvođanskih Mađara koja je ocenila neregularnim način formiranja biračkih spiskova koje je prepušteno manjinama, umesto da to uradi država.
DSVM je tada upozoravala na brojne nepravilnosti i kršenje zakona, a reagovao je i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zbog određenih neregularnosti i teških povreda ljudskih prava.
Ovih dana iz tri nacionalne manjine, koje imaju većinsko biračko telo u severnoj Bačkoj – mađarske, hrvatske i bunjevačke – stižu primedbe da i formiranje izbornih lista i izbor biračkih odbora daju razloga za sumnju u moguće manipulacije izborima. Birački odbori u Subotici su, naime, formirani bez predstavnika manjina, što je vrhunac apsurda. Ako manjinske izbore ne mogu kontrolisati manjine, to znači da neko želi potpunu kontrolu nad njima, i da se mogu očekivati čak montirani rezultati, upozoravaju iz ovih zajednica. Njima je, međutim, ostavljena mogućnost da delegiraju svoje predstavnike u prošireni sastav tih odbora, što oni smatraju nedovoljnim, jer se radi praktično o volonterskoj aktivnosti.
Poseban problem su izborne liste, na kojima su se našli ne samo članovi nemanjinskih stranaka, već i pripadnici većinskog naroda. Savez vojvođanskih Mađara, koji izlazi na izbore u okviru liste „Mađarska sloga“, tvrdi da je Demokratska stranka formirala sopstvenu listu za mađarski savet, koju čine grupe građana i njeni istaknuti članovi, a da su još dve pod njenom kontrolom.
Ištvan Pastor, predsednik SVM, navodi da od ukupno pet mađarskih lista tri kontroliše DS preko svojih članova ili „insajdera“, što dokazuje da ova stranka želi da u budućem Mađarskom nacionalnom savetu ima čak dominantan uticaj. I među Bunjevcima su se mogle čuti slične optužbe – da je plan Demokratske stranke da uđe u sve nacionalne savete kako bi uticala na njihov rad i time stavila pod kontrolu celokupno manjinsko biračko telo.
Demokratska stranka vojvođanskih Mađara je zbog te opasnosti od „srpske dominacije u Mađarskom nacionalnom savetu“ predložila SVM-u da bojkotuje izbore, a nedavno formiran Mađarski pokret nade zatražio je od Republičke izborne komisije i ostalih nadležnih državnih organa da reaguje na način formiranja biračkih odbora, i takođe optužio DS da stoji iza toga. Neke od partija najavljuju i obraćanje međunarodnim institucijama za pomoć.
Vojvođanski Hrvati svoj savet ne biraju na neposrednim već na elektorskim izborima, ali i oni imaju iste sumnje i primedbe.
– Najočitiji dokaz da su u pozadini nekakve manipulacije je odluka Ministarstva za ljudska i manjinska prava da produži rok za predaju elektorskih prijava, ostavivši time mogućnost onima koji nisu uspeli da prikupe dovoljan broj potpisa da to obave naknadno. Liste elektora hrvatske zajednice su predate na vreme. Poznato je takođe da su se u biračkim spiskovima našli, po stranačkoj direktivi, i pripadnici većinskog naroda, kaže Slaven Bačić, jedan od funkcionera subotičkog DSHV.
Kao kandidati za nacionalne savete pojavljuju se i oni članovi nemanjinskih stranaka koji su svoju nacionalnu pripadnost do skoro negirali ili pak, u vreme kada nije bilo lako biti Hrvat, ideološki pripadali nekoj drugoj opciji, s negodovanjem komentarišu mnogi subotički Hrvati.
– Naravno da svako ima pravo da prema svojoj nacionalnoj pripadnosti učestvuje na ovim izborima, i to je sasvim legalno, ali nije etički to što su se mnogi od njih toga setili tek sada, ili što su svoj angažman i svoje političko delovanje stavili u službu ciljeva DS i drugih stranaka, a ne manjinske zajednice kojoj pripadaju, komentariše Ištvan Pastor.
A sve se to događa prilično daleko od očiju javnosti, jer je medijima ovaj događaj zanimljiv otprilike kao i život Eskima, kaže politički analitičar Tomislav Žigmanov. „Mnogi lokalni izbori su medijski više propraćeni nego ovi, u kojem učestvuje nekoliko stotina hiljada građana ove zemlje, i koji su zaista istorijski, budući da se na njima odlučuje o daljoj sudbini manjina u Srbiji. Čak ni dežurni CESID-ovi posmatrači nisu izrazili želju da prate ove izbore. A javnost je i u ovim kao i u „velikim izborima“, i te kako neophodna“, kaže Žigmanov.
Motivi za ulazak mnogih političkih aktera u nacionalne savete su vrlo jasni: to daje mogućnost da se uspostavi kontrola (i) nad manjinskim zajednicama – kroz kontrolu medija, kroz izbor svojih kadrova, kroz obezbeđivanje sinekura pojedincima – a to znači i kontrolu u narednim republičkim izborima, slažu se predstavnici manjina. Možda je ovo takođe i mera opreza, jer se do sada ispostavljalo da su manjine vrlo često opoziciono i kritički nastrojene prema vlasti, kaže Slaven Bačić.
– Vladajuća koalicija se uvukla i levo i desno, i napravila potpunu pometnju na političkoj sceni Srbije, pa želi da obezbedi prostor i među manjinama. Tako je svojevremeno radio i Milošević, delegirajući svoje insajdere u opozicione partije. Mislim da im se ovo može lako osvetiti i DS. Ne treba zaboraviti da je ova vlast to postala velikim delom zahvaljujući glasovima pripadnika manjina, koji su se uvek opredeljivali za demokratsku, građansku opciju. Ovakvo nedemokratsko uplitanje, i prikriveni totalitaristički motivi vladajućeg DS i ostalih, građani manjinskih zajednica će sigurno prepoznati, ocenjuje Slaven Bačić.
Vučinić: DS nema uticaj na izborne liste
U subotičkom odboru Demokratske stranke, međutim, tvrde da je sve to preterana reakcija bez ikakvog osnova. Gradonačelnik Subotice, i istovremeno šef gradskog odbora demokrata, Saša Vučinić izričit je u tvrdnji da DS nema nikakvu ulogu i nikakav uticaj na izborne liste.
– Ne vidim razlog za takvu nervozu kod pojedinih stranaka. Biračke odbore predlaže RIK, a u njima su se našli ljudi sa iskustvom sa izborima, delom iz mesnih zajednica a delom iz gradske uprave. Ako bi se članovi postavljali po nacionalnoj pripadnosti, prosto se ne bi moglo obezbediti da svaka zajednica ima svog predstavnika, kaže Vučinić i dodaje da su sve optužbe upućene na pogrešnu adresu, jer izbore ne organizuje gradska uprava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
