Ferhagen i Vilders odlučuju o Srbiji

Konačni stav Holandije trebalo bi da bude poznat 13. oktobra. U toku nedavne sednice Odbora za evropske poslove holandskog parlamenta, poslanik Vildersove Partije za slobodu Luis Bontes bio je jasan: „Mi smo protiv svakog proširenja EU“.

Sudeći po ovakvim stavovima Partije za slobodu, ali i na osnovu toga što će Maksim Ferhagen s pozicije šefa diplomatije preći na još značajniju funkciju zamenika premijera, nisu velike šanse da nova holandska vlada „umekša“ stav prema Srbiji. Argument bi joj moglo biti i nedavno obraćanje glavnog haškog tužioca Serža Bramerca u Donjem domu holandskog parlamenta, kada je ponovio da nije u potpunosti zadovoljan saradnjom Beograda s Tribunalom, kao i da su Ratko Mladić i Goran Hadžić „u domašaju“ srpskih vlasti.

Ipak, zvaničnici u Beogradu, ali i srpski stručnjaci za evropske integracije, i dalje se nadaju pozitivnoj odluci s obzirom na pozitivnu atmosferu unutar EU oko podrške Srbiji i moguće pritiska nekih od bitnih članica Unije i Amerike na još neuhodanu vladu, postoji mogućnost da Holandija u ovom trenutku ne blokira napredak Srbije ka EU.

Prema rečima Danasovih diplomatskih izvora, „veoma su male šanse“ da će Holandija 13. oktobra, na zajedničkoj sednici poslanika i članova Vlade, odlučiti da podrži prosleđivanje srpske kandidature, „ali uz pritisak Nemačke, koja je na neki način obećala Beogradu podršku u tom pogledu, i Amerike, nije isključeno da Holandija promeni dosadašnji čvrst stav“.

Sagovornici Danasa podeljeni su u mišljenjima o tome kakvu će politiku prema Srbiji imati nova vlada u Hagu. Sebastijan Gotlib, ekspert Holandskog radija za međunarodno pravo, za Danas kaže da će koalicija liberala i demohrišćana ići istom linijom kao i prethodna, jer u vlasti ostaje Maksim Ferhagen, koji neće menjati dosadašnje stavove prema uslovima za napredak Srbije ka EU. Bilo bi iznenađenje da Ferhagen sada postane popustljiviji, ukazuje on.

Na pitanje da li bi Holandija mogla da popusti pred pritiskom drugih članica EU, ali i SAD, Gotlib odgovara da je to teško moguće. „Kao što znate, Ferhagen je uvek bio jako strog kada je reč o napretku Srbije ka Uniji i bio je jedan od nekoliko članova EU koji su insistirali na hapšenju Ratka Mladića. Uvek je govorio da se neće složiti da Srbija prođe prvu fazu integracija bez Mladića u Hagu. I glavni haški tužilac je rekao da Beograd u potpunosti ne sarađuje s Tribunalom“, navodi Sebastijan Gotlib.

David Godfroa, dopisnik Holanskog radija iz Beograda, za Danas ocenjuje da sudeći prema nedavnom Bramercovom obraćanju, „koje je bilo negativno za Srbiju“, holandska vlada nema osnova za odluku koja bi bila pozitivna. „Holandska vlada uvek prati ono šta Bramerc govori, i ne verujem da će novi kabinet imati drugačiji sistem rada. Obe stranke u koaliciji imaju isto mišljenje o saradnji Srbije s Hagom. To što će Ferhagen biti ministar ekonomije ništa ne menja“, kaže Godfroa.

Prema njegovim rečima, vlada Holandije će se naći u velikom problemu ukoliko joj SAD budu rekle da mora da omogući nastavak evropskih integracija Srbije. „Nisam siguran da će Vašington pritiskati Holandiju, jer to ni do sada nije radio“, zaključuje David Godfroa.

Drugačijeg su mišljenja Danasovi srpski sagovornici. Dragan Veljović, zamenik urednika časopisa Izazovi evropskih integracija, očekuje da će kandidatura u oktobru biti prosleđena Evropskoj komisiji. „Obraćanje Filea i Bramerca holandskim parlamentarcima pokazuje da u ovom trenutku postoji politička volja da se Srbija podrži u trenutku kada treba da počnu pregovori s Prištinom. Dolazak državne sekretarke SAD Hilari Klinton je takođe veoma važno u tom kontekstu, ali i činjenica da je odlučivanje o prosleđivanju kandidature već stavljeno na dnevni red Saveta ministara“, kaže Veljović.

Vladimir Petronijević, direktor Grupe 484, takođe očekuje da se Holandija neće protiviti prosleđivanju kandidature, jer su stvoreni pozitivna atmosfera i jasan stav većine zemalja članica EU o toj temi. Na pitanje Danasa da prokomentariše to što će ubuduće u donošenju odluka o Srbiji učestvovati i Gert Vilders, koji važi za oštrog kritičara proširenja EU, Petronijević odgovara da „od svakog zvaničnika očekuje stav koji će objektivno i racionalno ocenjivati napredak Srbije u procesu evropskih integracija“.

Koalicija liberala i demohrišćana

Predsednik Liberalne narodne partije Mark Rute rekao je juče da će do kraja sledeće nedelje imenovati članove svog kabineta. Rute je to izjavio nakon što mu je u četvrtak holandska kraljica Beatrisa dala mandat da formira vladu, koja će biti prva posleratna manjinska u toj zemlji. Koalicioni partner liberala biće Hrišćansko-demokratska partija, na čijem je čelu dosadašnji ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen. On bi trebalo ba bude zamenik premijera i ministar ekonomije. Ostale članove vlade Rute će javnosti predstaviti u utorak. Kabinet će imati 20 članova, što je za sedam manje od dosadašnjeg, među kojima će biti 12 ministara i osam zamenika. Liberali i demohrišćani će u njoj imati po šest ministara i po četiri državna sekretara, uprkos tome što su liberali osvojili 10 mesta više u holandskom parlamentu od svojih koalicionih partnera. Posle parlamentarnih izbora u u junu, niko nije mogao da okupi većinu. Sada, nakon dogovora Rutea i Ferhagena s Vildersom o manjinskoj podršci Partije za slobodu, koja ima 24 poslanika, vlada će imati svega dva glasa više od opozicije, odnosno 76 od ukupno 150 mandata. Samim tim, nijedna značajnija odluka, ekonomska, politička ili socijalna, zavisiće od Gerta Vildersa, kojem se trenutno sudi za govor mržnje i vređanje muslimana.

Bundestag pozitivno

Nemački Bundestag pozvao je Vladu da na predstojećoj sednici Saveta ministara EU, 25. oktobra, podrži zahtev Srbije za dobijanje statusa kandidata, javila je agencija APA. Istovremeno, donji dom nemačkog parlamenta založio se za početak pregovora o prijemu Srbije u EU. Nemački parlament se založio i za to da „pre formalnog početka pregovora bude osiguran dalji napredak na putu priznanja Kosova“. „Srbija, u međuvremenu, po pitanju Kosova, ide na saradnju sa EU umesto konfrontacije. Zemlja se time jasno uputila u pravcu proevropskog delovanja“, naglašeno je u obrazloženju.