Gubitaši i monopolisti rezultat rada SPS

Grubješićeva u razgovoru za naš list ne skriva zadovoljstvo zbog toga što je predsednik Tadić ovih dana, kako kaže, odoleo izazovu da napravi „patriotski zaokret“ u odnosu prema EU. Kosova što se tiče, smatra naša sagovornica, treba tražiti „iole prihvatljivo rešenje, jer su dobra rešenja odavno potrošena“.

Milutin Mrkonjić, komentarišući inicijativu URS za departizaciju, kaže da je Mlađan Dinkić „čovek koji je uveo najdrastičniju partokratiju i koji je u tom smislu bio najgori“. Šta se to dešava između URS i SPS? Već je počela borba za treće mesto na izborima?

– Slažem se s konstatacijom Milutina Mrkonjića da socijalisti znaju kako se radi. Evo primera njihovog rada – Galenika dovedena na rub propasti, Srbijagas i EPS među najvećim gubitašima, koji zahvaljujući monopolskom položaju preko džepova građana finansiraju svoju neefikasnost i rasipništvo. Zaustaviću se ovde, jer ne želim da ceo intervju posvetim radu SPS u javnim preduzećima i celom javnom sektoru. Ovo nije nikakva borba za treće mesto, ovo su činjenice. Baš kao i to da o partokratiji govori čovek koji je bar tri puta duže od Dinkića u političkom životu i čija je stranka patentirala partijsku državu. Možemo da govorimo o odgovornosti svih nas nakon 5. oktobra 2000. zašto takav sistem nismo promenili, već smo se svi, manje ili više, uklopili u njega. Mi prihvatamo odgovornost srazmernu činjenici da smo u prethodnim vladama bili manji koalicioni partner. Zato smo i pokrenuli inicijativu za depolitizaciju i profesionalizaciju u javnom sektoru, ali smo svesni da nisu svi radi da se odreknu plena nakon izbora.

Mrkonjić je, komentarišući pomenutu inicijativu URS i Dinkića, kazao i da je „narod sve video i, nadam se, zapamtio“. Treba li to da očekujemo iznošenje prljavog veša iz prošlosti što se budu bližili izbori? Funkcioneri SPS već u intervjuima podsećaju na „slučaj Krišto“. Još samo da krenu s pričom 1.000 evra…

– Ne samo da se nadam, već sam sigurna da je narod dobro zapamtio devedesete godine, sankcije, ratove, nemaštinu, hiperinflaciju… A to nije prljav veš, već je to bio naš život. Ako treba i da podsećamo ko je tada vladao, učinićemo to drage volje. Ali, ne bih želela da učestvujem u takvoj kampanji jer zaista verujem da se današnji SPS trudi da se promeni, reformiše i da ružnu prošlost ostavi iza sebe. Mi se u kampanji nećemo baviti drugima, ali ćemo na svaki napad, ma od koga dolazio, odgovarati.

SPS kandiduje Ivicu Dačića za budućeg premijera. Kandidujete li vi Dinkića? I šta ako DS zaista prepusti Dačiću čelo vlade?

– Demokratsko pravilo glasi da premijera daje stranka koja osvoji najviše na izborima. Izuzeci od tog pravila pokazali su se kratkog daha – poslednji primer je druga Koštuničina vlada. DS je tada mesto premijera prepustila manjem partneru. Ta vlada sastavila je jedva godinu dana. Ne mogu da odgovaram na hipotetička pitanja – šta bi bilo kad bi bilo. Sačekajmo izbore, pa da vidimo ko će koliko osvojiti i ko će biti premijer.

Da li bi za Srbiju bilo dobro da URS, SPS i DS i posle narednih izbora formiraju vlast? Sada ste malo-malo kao rogovi u vreći. Ne mislite da bi još četiri godine bile previše zamarajuće i za građane i za državu?

– DS je naš strateški i najpoželjniji partner, ali ćemo o formiranju nove vlade moći da govorimo tek nakon izbora u proleće iduće godine. Građani će odlučiti kome će dati glas i ukazati poverenje da vodi državu u narednom periodu, a svaki moj komentar na temu zamora bio bi čista demagogija.

Kako ocenjujete reakciju predsednika Tadića na uslove koje je Srbiji ispostavila kancelarka Merkel?

– Reakcija predsednika Tadića bila je u skladu s ustanovljenom državnom politikom i prema Kosovu i prema EU. Važno je da ne odustajemo od evropske agende i da s evropskim partnerima usaglašavamo reagovanje na ispostavljanje kosovskih uslova. Jasno je da samo kroz dijalog možemo doći do rešenja koja bi bila prihvatljiva i za Srbe i za Albance na Kosovu. Bitno je i to što je predsednik u ovakvoj situaciji odoleo izazovu da napravi „patriotski zaokret“, koji jeste vrlo privlačan i kod dela javnosti poželjan, ali je istovremeno i kratkovid i kratkoročan.

Treba li Beograd da se odrekne tzv. paralelnih institucija na Kosovu? Postoji li tu neko srednje rešenje?

– Racionalna i dobro pripremljena rešenja su ono što se očekuje od Beograda u odgovoru na ovakav zahtev, a jedno od njih bi moglo da bude da se napravi takav institucionalni dogovor kojim bi srpske institucije na Kosovu postale prihvatljive i za one zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova.

Ukoliko se dođe do izbora – status kandidata do kraja 2011. ili nepristajanje na uslov za ukidanje „paralelnih institucija“ – šta će biti pozicija URS? Ako se Tadić i DS odluče za ovo drugo, kako bi URS reagovao?

– Do tog izbora neće doći ukoliko se kao država budemo ponašali racionalno, mudro, odgovorno i prema našim građanima i prema međunarodnoj zajednici. Zadatak je diplomatije da nas ne dovede pred taj izbor ili da makar pronađe iole prihvatljivo rešenje, jer su dobra rešenja odavno potrošena.

Da li je i dalje održiva politika „I Kosovo i EU“?

– Nemamo pravo da odustanemo ni od evropskog puta, niti od zaštite interesa naših sunarodnika na Kosovu. Ne vidim spremnost nijedne od članica koalicije Za evropsku Srbiju da to učini, ali se nikako ne smemo naći u situaciji „ni Kosovo, ni EU“.