Danas bi prema najavama iz Vlade Srbije na dnevnom redu Komiteta za proširenje Saveta EU trebalo da budu merila za otvaranje poglavlja 23, kada se očekuje zvaničan stav Hrvatske po tom pitanju. Ukoliko Zagreb oceni da je Beograd ispunio sva merila, Srbiji bi u junu mogla da otvori poglavlja 23 i 24.
Prvi potpredsednik Vlade Hrvatske Tomislav Karamarko juče je najavio da Hrvatska neće blokirati Srbiju na ulasku u EU, jer želi da razvija dobre odnose sa susedima i da se granice EU pomere još više na istok, što uključuje ulazak Srbije i BiH u EU, ali je i dodao kako se pritom moraju zadovoljavati standardi koje nameće EU. „Srbija mora da zadovolji neke standarde koje nameće EU i koje bi morala da usvaja kroz mukotrpne pregovore. Sve zavisi od Srbije, rekao je Karamarko. „Srbija ne može da figurira kao mini Hag“, odgovorio je na pitanje novinara može li poglavlje 23 biti prva prepreka.
Hrvatska traži da Srbija ukine nadležnost za ratne zločine na području cele bivše Jugoslavije i osigura prava hrvatskoj manjini kako bi mogla da zaključi pristupne pregovore s EU. U Beogradu se nadaju da će ova pitanja biti rešavana bilateralno i da neće kočiti napredak Srbije u integracijama.
Hrvatski novinar Drago Hedl za naš list povodom uslovljavanja hrvatske vlade kaže da se ona ponaša kao da i dalje traje izborna kampanja a ne shvata da treba da vrši vlast.
Prema njegovom mišljenju, potezi koje hrvatska vlada vuče nisu baš najsretniji i podseća da je i Zagreb na putu ka EU imao spor sa Slovenijom, zbog kojeg je Hrvatska dve godine čekala u predvorju EU.
– Sporovi koje imaju Hrvatska i Srbija mogu se rešiti u bilateralnim razgovorima. To je bolji put od blokade Srbije – ukazuje Hedl.
Upitan da li je povod ovakvog stava Hrvatske bila oslobađajuća presuda Haškog tribunala Vojislavu Šešelju, on kaže da Zagreb ne bi trebalo da krivi Beograd zbog toga. Međutim, kako navodi, i to je moguće.
– Podsetimo, zahtev Hrvatske da Srbija ukine svoju nadležnost nad procesuiranjem ratnih zločina na teritoriji SFRJ, kako predviđa Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, nije nov. Na taj problem je ukazivala i prošla hrvatska vlast. U martu 2015. tokom zvanične posete srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića Hrvatskoj, Vesna Pusić, tadašnja ministarka spoljnih poslova Hrvatske, navela je da ne postoji regionalna jurisdikcija, onako kako to predviđa srpski zakon. Dačić je rekao da je taj zakon dobio najviše ocene onih koji su se bavili istragama za ratne zločine.
„On je omogućio da se optuži 170 osoba koje su počinili ratne zločine – samo je dvoje Hrvata, a sve ostalo su Srbi. Premijer Vučić je razgovarao s kolegom Milanovićem i on mi je potvrdio da se ova pitanja rešavaju u humanitarnom interesu“, rekao je tada Dačić.
Vučić: Srbija želi dobre odnose
Premijer Aleksandar Vučić je juče rekao da šta god neko u okruženju radio, Srbija želi dobre odnose. Na pitanje novinara koliko ima osnova hrvatsko sprečavanje našeg ulaska u EU, rekao je da je zakon o kojem Hrvati govore iz 2003. i da je na osnovu njega Srbija uhapsila odgovorne za zločin na Ovčari i u Srebrenici. „Ne razumem uvek sve, ako neko misli da tako treba da vodi politiku, ja to neću“, naveo je premijer i dodao, a šta će biti nakon izbora, videćemo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
