Istraživanje Danasa i ProPozitiva: "Beli listići" iznad cenzusa

Onaj ko se nije bavio sociologijom religije ili sociologijom sportske publike, ne može da se uspešno bavi sociologijom politike, posebno izborima i odnosima građana prema izbornim takmičarima. Ko ne razume navijače i vernike, ne može razumeti ni ponašanje birača uoči izbora i na samim izborima. I na izborima se sve vrti oko verovanja i navijanja. Možemo mi koliko hoćemo da tvrdimo da to nije racionalno i da taj takozvani racionalni birač a u stvari imaginarni birač treba drukčije da se ponaša.

Zna se pobednik ovih izbora. Uostalom da se pobednik nije znao, zar mislite da bi Vučić raspisao ove izbore i sam sebi skratio mandat. I tu nema greške u računu kao kod nekih njegovih prethodnika.

Na osnovu predizbornog raspoloženja građana Srbije, merenog oko 25 dana pre izbora, nalazimo da je Aleksandar Vučić (i naprednjaci) apsolutni pobednik izbora 24. aprila. Istraživanje je realizovano putem telefonske ankete na uzorku od 1200 ispitanika. Taj posao je za potrebe Danasa obavila istraživačka agencija ProPozitiv.

Da li je moguća veća promena izbornog raspoloženja građana Srbije za naredne tri nedelje? Teško i nemoguće ukoliko nismo sledbenici i vernici teorije čuda. Ma ni Vučić ne veruje u čuda, iako gleda da opoziciju „ne ubije u pojam“, pa ponekad kaže kako je utakmica neizvesna i kobajagi njegova pobeda nije sigurna jer opozicija može da se ujedini. A pre bi se ujedinili republika Srbija i republika Kosovo, nego Vučićeva opozicija!

Neizvesnosti ima samo oko toga, da li će pored Naprednjaka i Socijalista, i prilično sigurnih sedišta u parlamentu za još jedno tri partije, da li će i one dve sa klackalici preći taj prag od pet posto ili će ostati u bubnju i čekati sledeće izvlačenje. Izvesno je da će sledeći sastav skupštine Srbije činiti ovih pet ili šest ili sedam koalicija. Da je prag za koalicije veći, kao što je u mnogim zemljama, skupštinu bi sačinjavali delegati Naprednjaka i još dve-tri partije, dok je u papazjaniji ovih koalicija, partije teško i prebrojati.

Dakle: Vućič-Vučić-Vučić, pa onda ostali. Ili u postocima, za Vučića bi glasala polovina opredeljenih birača, za Dačića 12 posto, slede pet koalicija kojima bi u ovom trenutku glasove dalo pet do sedam posto opredeljenih građana: Šešelj, DSS Dveri i trojac Tadić, Čeda i Nenad Čanak. Oko izbornog praga klackaju se Demokratska stranka i „Dosta je bilo“. Za sve ostale partije i koalicije 25 dana uoči izbora glasalo bi oko tri posto. Izborni prag, kada bi to bilo moguće, prešli bi i oni koji najavljuju poništavanje biračkog listića („beli listići“). Vidimo da pet partija, odnosno koalicija u ovom trenutku ima pet do sedam posto glasova. Razlika između njih je prilično mala i nije neverovatno da neka od njih pređe granicu od sedam posta, a da neka padne ispod graničnih pet posto. U svakom slučaju za njih je izborni uspeh da budu iznad crte, za Dačića je uspeh da ostane na postotku glasova sa prošlih izbora. Za Vučića nije uspeh prebaciti polovinu glasova, već je neuspeh svaki rezultat ispod 66 posto glasova. Upravo taj postotak odgovara resursima koje on ima na raspolaganju, mislim na gotovo maksimalnu vlast, na pare, medije, podršku inozemstva i navalu poltrona u njegove redove.

Šta nas dalje čeka sa Vučićem? Isto ili slično, kao i sa nekim drugim. Mala je sloboda odlučivanja (izbora) u polukolonijama kao što je ova naša. Pa u čemu je onda smisao učešća na izborima. Ove i naredne izbore treba shvatiti kao pripreme za izbore 2024. godine. Do tada, ako Vučić ovako nastavi, dosadiće nam; a i nezaposlenih će biti manje, tako siguraju demografska sameravanja pada nataliteta, iseljavanja iz Srbije i broja radnih mesta. Tada i u međuvremenu valja se boriti za ono malo preostale (polukolonijalne) slobode.

(Sutra: o predizbornom rejtingu političara)

OPREDELJENI

NEOPREDELJENI I APSTINENTI