Kori Udovički nije za novo glasanje

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave Kori Udovički navodi za Danas da će vanredni izbori u Srbiji zakočiti započete reforme, „kao što je i ranije govorila“. Ona nije htela detaljnije ovog puta da obrazlaže njen stav, ali je o tome pričala u intervjuu za Danas pre tri meseca i kaže da se njeno mišljenje od tada nije promenilo.

„Mislim da to ne bi bilo dobro. Prvo dolazi do zastoja tokom predizborne kampanje. A onda posle izbora, čak i ako ostaje ista politička opcija, dolazi do potresa. Pošto je naša uprava mala i relativno ograničenih kapaciteta, reformski potezi, promene u ponašanju, novine, u najvećoj meri se pokreću kroz kabinete ministara. Posle svakih izbora njima treba period uhodavanja. Kada dolazi do promene, prosto dolazi i do slabljenja objektivnog kapaciteta da se nešto uradi“, navela je tada Udovički.

I Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija i lider SDPS-a, izjavio je ovih dana da bi voleo da ne bude parlamentarnih izbora. „Mi ne odlučujemo o tome i odluka ne zavisi od nas. Mi se za pokrajinske i lokalne izbore spremamo od juna, tako da možemo da uđemo u kampanju koliko sutra. Iskreno, voleo bih da ne bude parlamentarnih izbora, jer smo započeli mnoge projekte u ministarstvu, a izborni proces mnoge stvari zaustavlja ili odlaže“, naveo je LJajić.

S druge strane, ministar privrede Željko Sertić kaže za Danas da parlamentarni izbori ni u kom slučaju ne mogu zaustaviti reformske procese u zemlji. „Reformski procesi koji su glavno obeležje rada naše vlade neće biti zaustavljeni ni ukoliko dođe do vanrednih parlamentarnih izbora. Uostalom od procene da li bi i koliko izbori mogli da utiču na usporavanje privredne aktivnosti odluka o njihovom održavanju će i biti doneta. Na odlučnim reformskim potezima počiva politika ove vlade i tu se ni u kom slučaju ništa neće promeniti“, kaže Sertić.

I što se tiče evropskih integracija, nadležna ministarka Jadranka Joksimović ističe za Danas da eventualni vanredni izbori ne bi doveli do zastoja u toj oblasti. „Ne mislim da bi eventualni izbori značajnije uticali na proces i dinamiku evropskih integracija. Mi smo dobar deo važnog tehničkog dela posla za nekoliko poglavlja pripremili, pa ne mislim da bi bilo ozbiljnijeg zastoja“, objašnjava Joksimovićeva.

„Bilo vanrednih parlamentarnih izbora ili ne, Ministarstvo koje vodim ispuniće sve planove koji su predviđeni za 2016. godinu“, navodi za Danas potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. Ona dodaje da je u 2016. planiran završetak 107,1 kilometra na koridorima, da će se još intenzivnije raditi na projektima na železnici i nastaviti projekat rehabilitacije 1.100 kilometara regionalnih puteva.

„I to je samo deo posla koji nas čeka, a imamo jasne planove šta treba da uradimo svakog meseca kad su projekti i reforme u pitanju. Ni ne razmišljam o tome da se ti rokovi probijaju, jer je reč o najvažnijim poslovima za našu državu i građane“, napominje Mihajlovićeva.

Analitičari pak smatraju drugačije. Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar ocenjuje za Danas da ako izborna kampanja bude kraća, da reformski procesi, „šta god se podrazumevalo pod tim“, neće biti mnogo usporeni i da se možda neće napraviti veća šteta ekonomiji. On dodaje da ako bude bilo izbora ove godine, da će svakako biti „potrošeno“ dva meseca, koliko se pokazalo na prethodnim iskustvima.

„Koliko god se pokušavalo da se održi kontrola u državnim institucijama, pokazalo se da se na izbore uvek potroši bar dva meseca, jer se u tom periodu svi resursi koriste za izbornu kampanju, i materijalni i ljudski. Nisam optimista da će sve funkcionisati najbolje zbog kampanje, ali će sigurno biti lakše nego u vreme prethodnih izbora. Dakle, biće zastoja, ali se neće unazaditi društvo zbog izbora“, navodi Klačar.

Sa njim se slaže i ekonomista Milan Kovačević, koji kaže za Danas da ne vidi koristi od najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora, već samo štetu po srpsku ekonomiju. „Iskustvo sa izborima i kod nas i u svetu pokazuje da se velika pažnja čitave političke elite usmerava ka rezultatima izbora. To znači da onaj deo političke elite koji je u izvršnoj vlasti neminovno donosi mere koje će pogodovati izbornim rezultatima. U ovoj priči treba li izbora ili ne dolazimo do toga da su izbori za parlament potrebni jedino sadašnjoj vlasti koja namerava da dobije još dve godine u jednom komadu. Za 2018. godinu kada bi trebalo da budu održani redovni izbori projekcije su dobre, ali je pitanje kakvi će biti rezultati, pa je zato komfornije da se mandat odmah produži za četiri godine“, kaže Kovačević i dodaje da je čak i budžet za ovu godinu skrojen prema izborima.

On negira tvrdnje predstavnika vlasti da parlamentarni izbori neće dodatno koštati. „Ne samo što će koštati, već će izbori usporiti proces evropskih integracija. Mora se računati i sa tim da se nakon izbora mogu dogoditi i neka nova iznenađenja, tako da u stvaranju nove vlade dođe do izvesnog vakuuma“, kaže Kovačević.

Klačar: Biće dodatnih troškova

Povodom tvrdnje premijera da vanredni republički izbori ne bi iziskivali dodatne troškove ako se održe zajedno sa lokalnim i pokrajinskim, izvršni direktor CeSID Bojan Klačar navodi za Danas da bi se održavanjem izbora na više nivoa napravila ušteda, ali da će svakako koštati više ukoliko budu i republički izbori. „Neće koštati kao što bi bilo kada bi se parlamentarni izbori održavali odvojeno na jesen ili sledeće godine, svakako je ovako jeftinije. Administracija izbora neće imati dodatnih troškova, ali će se više novca izdvajati za stranke. Zakonom je predviđeno da se za finansiranje stranaka za lokalne i pokrajinske izbore novac izdvaja iz lokalnih budžeta, a ako budu i republički, moraće isti procenat da se izdvoji iz republičkog budžeta za kampanju partija“, objašnjava Klačar. On kaže da je svakako bolje, u političkom smislu, da se svi izbori održavaju odvojeno i u redovnim terminima, jer se drugačije glasa kada su objedinjeni. „Samim tim, mi već četiri godine nemamo realnu sliku stanja na lokalnim i pokrajinskim izborima“, napominje Klačar.

Dačić: Razumem Vučića

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić nije juče odgovorio na pitanje Danasa da li će izbori zakočiti reforme, ali je juče istakao da razume razmišljanja premijera Aleksandra Vučića o održavanju izbora. On je na novogodišnjem prijemu u MSP istakao da ne može da razume lidere opozicionih stranaka, koji se navodno zalažu za izbore, a znaju da neće imati uspeha na njima.