Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u petak u Beogradu uradio jedan dobar posao. Predsedavao je Samitom Procesa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi na način koji mu je doneo komplimente. Sledeći njegov korak mogao bi biti poseta nekoj od zemalja u regionu, što bi, uz dobru pripremu, bilo dobro za sve nas, kaže za Danas Goran Svilanović, koji je u petak na samitu SEECP izabran za generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju (RCC).
Šta vidite kao najveće izazove pozicije na koju ste upravo stupili?
– Najveći izazov je da se svi u regionu postaramo da se suočimo s posledicama duboke ekonomske i finansijske krize, koja još uvek veliki broj domaćinstava ostavlja bez izvora prihoda. Pravi izazovi danas su u vezi s ekonomijom, nezaposlenošću, nalaženjem održivog modela društvenog i ekonomskog rasta. Politički problemi kao što je status Kosova, funkcionisanje svih nivoa vlasti u BiH ili upotreba imena Makedonije, u uslovima krize i nezaposlenosti, dobijaju sasvim drugu dimenziju. U takvim uslovima, moj posao i zadatak RCC bio bi da podržimo sve demokratske snage u regionu koje, uz puno uvažavanje svojih nacionalnih interesa, istovremeno nastoje da čuju i razumeju i očekivanja i interese drugih u svom susedstvu. RCC nije najvažniji učesnik u ovim političkim procesima, ali jeste katalizator zajedničkih interesa regiona u kojem živimo.
Koji će biti vaši prvi potezi na mestu generalnog sekretara RCC?
– Svoje nove obaveze preuzeću tek posle Nove godine, u januaru 2013. Do tada Savet će voditi sadašnji generalni sekretar Hido Biščević i njegov tim u Sarajevu. U narednim mesecima biću u prilici da se još bolje upoznam s rezultatima koje je Savet postigao u prethodnih pet godina, a koji su ovde u Beogradu na samitu visoko ocenjeni, naročito u vezi s primenom Strategije razvoja. Moj će prvi posao biti da u potpunosti primenim tu Strategiju, jer ona je usaglašeni dokument 12 zemalja učesnica u Procesu saradnje u Jugoistočnoj Evropi.
Kao ocenjujete trenutne odnose zemalja u regionu i gde vidite pozitivne i negativne primere te saradnje?
– Odnosi među zemljama su dobri. To je pokazao i samit u Beogradu, mada šira javnost to bolje vidi kada gleda Eurosong i način na koji svi glasamo jedni za druge. Spaja nas i zajednička istorija i jezička i kulturna bliskost. Spaja nas i to što delimo velika očekivanja od saradnje sa EU i nastojimo da postanemo njeni članovi.
Politički problemi koje sam pomenuo prisutni su više godina i ne mogu biti prevaziđeni na jednom sastanku. Međutim, napredak je moguć. Evo, upravo u Beogradu, bili smo na korak od usvajanja Političke deklaracije, koja je bila jedan dobar dokument. Nedostajalo je malo da bude postignut dogovor o detaljima. Oni nisu nevažni i ne treba ih potcenjivati, ali treba imati poverenja u dobru volju da se razgovor nastavi i da se postigne saglasnost. Hoću da kažem da smo u Beogradu imali realnu sliku naših odnosa, dobrih i loših strana saradnje u regionu.
Izbor Tomislava Nikolića na mesto predsednika Srbije izazvao je kontroverze u regionu, a njegove početne izjave s tog mesta i neka nezadovoljstva. Koji bi konkretni potezi novog predsednika mogli da doprinesu boljoj saradnji država regiona?
– Predsednik Srbije je u petak uradio jedan dobar posao. Predsedavao je Samitom na način koji mu je doneo komplimente. S pažnjom je praćeno sve što je rekao i to je naišlo na pozitivne komentare. Odziv kolega predsednika iz regiona povećan je u odnosu na inauguraciju i ima razloga da bude zadovoljan. Sledeći korak biće, verujem, poseta nekoj od zemalja u regionu. Ako bude pažljivo pripremljena, to će biti dobro za sve nas. Verujem da će upravo tako i biti.
Šta konkretno znači „normalizacija“ odnosa Beograda i Prištine, na kojoj Brisel insistira?
– Odgovor na to pitanje ne možete dobiti od mene. A nećete ga dobiti ni od koga drugog nego od onih koji učestvuju u dijalogu i građana koje oni predstavljaju. Normalno je sve što ljudi koji žive na ovim prostorima smatraju održivim, ono što im donosi mir i rešava dnevne probleme. Svaki dogovor koji su do sada postigli valja primeniti na način koji će doneti olakšanje u životima ljudi, a ne nove terete i namete, nove procedure. Takođe, čim bude formirana nova vlada u Srbiji, valja nastaviti dijalog. Svaka reč koja se u dijalogu razmeni, svaki dogovor koji se postigne, bolji je od napetosti u kojoj živimo kada se ne razgovara.
Koordinator aktivnosti OEBS
Javnost u Srbiji malo zna čime ste se bavili poslednjih godina. Možete li ukratko da nam predstavite svoj rad? Hoćete li ubuduće biti češće u Srbiji?
– Od kraja 2008. sam koordinator aktivnosti OEBS u oblasti ekonomije i životne sredine, sa sedištem u Beču. Vodim takozvanu „drugu dimenziju“ OEBS. To znači da sam se bavio bezbednosnim aspektima ekonomije i životne sredine, u organizaciji koja okuplja 56 država. U ovom svojstvu već drugu godinu predsedavam Upravnim odborom ENVSEC (Environment and Security) inicijative, koja okuplja OEBS, UNEP, UNDP, UNECE, Regionalni centar za životnu sredinu iz Budimpešte, a kao pridruženi partner tu je i NATO. Ovo partnerstvo dve bezbednosne organizacije i tri agencije UN za mene je neprocenjivo iskustvo, jer doprinosi unapređenju bezbednosti u Centralnoj Aziji, Južnom Kavkazu, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
