Ne ide se u EU žigosanjem Mađara

Zašto je Mađarska usvajanje Zakona o restituciji povezala s evrointegracijama Srbije?

– Bilo je jasno od početka da se tu radi o pitanju koje je vezano za evrointegraciju zemlje. Prihvatanje zakona o restituciji jedan je od preduslova za sticanje statusa kandidata u EU. Restitucija je sama po sebi evropsko pitanje, i kvalitet zakona je i te kako bitan. Krajnje je nepravedno, dakle malo i licemerno, reći da je Mađarska povezala ovo pitanje sa evrointegracijom Srbije. Srbiji je bio zadatak da donese zakon u skladu sa evropskim vrednostima i koji će biti prihvatljiv za EU, i u okviru nje i za Mađarsku. Mi smo blagovremeno davali do znanja vladi da će bilo koji nagoveštaj kolektivne krivice naići na naše protivljenje.

Trebalo bi obrnuti pitanje: zašto Srbija nije uvažila ovo upozorenje? Zašto su ignorisane reči našeg ministra spoljnih poslova nekoliko dana pre prihvatanja zakona? Zašto su mislili da mi ne mislimo ozbiljno ono što kažemo? Mora da bude razloga, sigurno su bili svesni toga da svaki povučen potez ima posledice, pa su morali njih i predvideti… Ukratko – mi smatramo da je Srbija prihvatila jedan zakon koji nas Mađare, kao zajednicu, još jednom proglašava krivim. To je neprihvatljivo, nije spojivo ni sa evropskim načelima. Mi nastojimo da međusobno rešimo naše sporove, ali ako u tome ne uspemo, moraćemo pozvati u pomoć i evropsku dimenziju.

Koje su „crvene linije“ Mađarske u vezi s ovim? Da li može da se napravi kompromis Srbije i vaše zemlje?

– Crvena linija je da ako zakon ostaje u ovoj formi, naša saglasnost je u decembru onemogućena. Niko se u Mađarskoj ne protivi principu da su oni, koji su zaista zločinci, budu isključeni. Ali ovaj zakon je nepošten, jer daje sugerisati krivicu jednog celog kolektiva. To je naknadno overavanje, ozakonjenje onog bezakonja, koji su komunisti sprovodili protiv mađarskog stanovništva, kada su ih ubijali na desetine hiljada u jesen 1944 godine. I ozakonjenje tadašnje konfiskacije imovine sadašnji Mađari doživljavaju kao ozakonjenje svih nedela učinjena protiv Mađara. I ovo baš nije u duhu pomirenja naših naroda. U pravnoj državi svako ima pravo za pretpostavljenu nevinost. Kompromis je naravno moguć. Treba sesti za sto, otvoreno govoriti o ovim osetljivim pitanjima. Mi želimo, i možemo pomoći u pronalaženju formule koja će udovoljiti obe strane, kojom se poštuje uspomena antifašizma, ali se ne skrnavi čast mađarskog stanovništva.

U medijima se već spekuliše da bi Mađarska mogla da postane „druga Holandija“ i spreči evrointegracije Srbije. Šta mislite o tome?

– To je novinarsko preterivanje. Izgleda da su odjednom svi zaboravili kako smo se mi zalagali za integracije Srbije. Da bude jasno – evropski integritet Srbije je još uvek u interesu Mađarske, nama se ni interesi, ni ciljevi nisu promenili. Promenio se jedino pristup Srbije prema mađarskoj podršci, sa namerom ili iz nemara, ne znamo. Pitamo, zašto Srbija smatra našu podršku zagarantovanom i u slučaju da spektakularno zanemari naše interese: Ovo naše ponašanje je opomena: sa takvim zakonom, žigosanjem jedne zajednice put ne vodi u Evropsku uniju! Nerešavanje nesuglasica se jednostavno ne sme dogoditi. Mađarska ne ugrožava put Srbije ka EU – da to čini, to bi značilo demoliranje onoga što smo i mi pomogli da se sagradi. Ponavljam drugačije – lopta je sada na terenu Srbije. Mi očekujemo taj dijalog, i molimo srpsku stranu da ne spekuliše s tim da će Mađarska odustati od svog odlučnog stava. Ne mora se srpska strana pozivati na činjenicu da Evropska komisija nije uočila nedostatak – oni nisu obratili pažnju. Mi ćemo se, naravno, konsultovati i s njima, ali na kraju krajeva, srpsku vladu želimo ubediti da koriguje rđav zakon.