Novi lideri u Beogradu da ne budu kao Tadić

Ne možemo da imamo novi proces dijaloga o normalizaciji odnosa ukoliko najpre ne zažive postignuti sporazumi. Smatram da će kredibilitet celog tehničkog dijaloga biti doveden u sumnju ukoliko Beograd ne ispuni ono što je dogovoreno – kaže ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj u intervjuu za Danas, odgovarajući na pitanje kada treba očekivati nastavak tehničkog dijaloga i od čega to zavisi.

Hodžaj istovremeno ističe da „novi institucionalni lideri u Srbiji ne bi trebalo da se drže pristupa bivšeg predsednika Tadića, koji je imao za cilj održavanje statusa kvo, a ne rešavanje unutrašnjih ekonomskih i socijalnih problema, kao i dinamičan plan evropskih integracija“.

„Smatram da Srbija može da uči ne samo od Hrvatske, već u zadnje vreme i od Crne Gore, koja je načinila veliki napredak na evropskom putu i postala model za ostale zemlje na Balkanu. Srbija ne može da zaustavi evropske integracije Crne Gore, a takođe ne može da uradi ništa ni u vezi sa Kosovom“, poručuje Enver Hodžaj.

Kakav je odgovor Vlade Kosova na inicijativu Beograda da se briselski dijalog podigne na viši, politički nivo? Deluje da taj predlog ima podršku Zapada.

– Inicijativa za otpočinjanje dijaloga o normalizaciji odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije došla je iz Brisela. Kao takvu, mi je pozdravljamo jer je normalizacija odnosa između dve države u interesu ne samo ove dve države, već je od interesa i za političku stabilnost na Balkanu. Ali, preduslov za početak dijaloga je sprovođenje svih sporazuma koji su postignuti u Briselu u okviru tehničkog dijaloga između Republike Kosovo i Republike Srbije. To naročito važi za sporazum o integrisanom upravljanju granicom koji Srbija prvo treba da potpiše, a da ga zatim i primeni. Drugo, krajnje je vreme da Srbija prestane sa finansiranjem i podržavanjem nelegalnih struktura i paramilitarnih grupa u četiri opštine Kosova. Policijske, bezbednosne i paramilitarne grupe moraju konačno da se povuku sa severa. Već 12 godina Srbija održava te strukture na severu, što je potpuno protivno Rezoluciji 1244, a u poslednje četiri godine protivno i Ustavu Republike Kosovo. Politika jedne noge na Kosovu, a druge u Briselu mora da prestane. Ako se stvore takve okolnosti, Republika Kosovo je spremna da stupi u dijalog o normalizaciji odnosa s Republikom Srbijom. Ali takva normalizacija odnosa nije moguća ako Republika Srbija ne prizna postojanje naše države, ako ne vidi Republiku Kosovo kao partnera – kao suseda.

Beograd traži da među temama političkih pregovora bude sever Kosova. Da li vam je to prihvatljivo i na koji način? Opet, reklo bi se da zapadni zvaničnici nemaju ništa protiv toga.

– Ovog meseca počinjemo unutrašnji dijalog sa građanima Kosova koji žive u četiri opštine na severu Kosova. Ono što smo uradili sa oko 100.000 građana Kosova koji pripadaju srpskoj zajednici na jugu, uradićemo i sa oko 30.000 koji žive u te četiri opštine. Srbi su sada deo centralnih i lokalnih institucija, upravljaju sa šest opština sa većinskim srpskim stanovništvom, imaju zamenika premijera i tri ministra i više zamenika ministara u Vladi Kosova. Otvorili smo administrativnu kancelariju na severu, a za samo nedelju dana prijavilo se više od 600 Srba zainteresovanih da rade u toj kancelariji. To pokazuje da je srpska zajednica spremna da se integriše i postane deo institucionalnog života Kosova. I to uprkos tome što je Srbija pokušala preko policijskih i paramilitarnih struktura da ih zastraši da ne postanu deo ovih institucija. Već 12 godina oni žive u strahu i uz zastrašivanje od strane policijskih struktura Srbije. Toj mori mora da dođe kraj. Tamošnji građani zaslužuju da žive bolje, zaslužuju ekonomski razvoj i integraciju. Jedini okvir koji to omogućava je Ahtisarijev plan. Ali dozvolite mi da budem jasan: o temama kao što je nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i politički sistem Kosova nećemo ni sa kim razgovarati, pa ni sa Srbijom. Granice Kosova je potvrdio Savet bezbednosti UN, a nezavisno Kosovo je priznato od strane skoro polovine članica UN u sadašnjim granicama. Dakle, Beograd ne može da ima bilo kakvu ulogu kada se radi o severu. Ali, mi smo spremni da razgovaramo sa Srbijom o normalizaciji naših bilateralnih odnosa i o našem zajedničkom putu ka evropskoj budućnosti. Nijedna zemlja u regionu, pa ni Srbija, ne može da postane član EU ako ne izgradi dobrosusedske odnose sa zemljama oko nje. Što pre Srbija to shvati, to će biti bolje po Srbiju i ceo region. Smatram da politička elita u Srbiji mora da bude iskrena prema svojim građanima i da im pokaže da je Kosovo nezavisna država i njihov sused!

Na severu Kosova i dalje vladaju tenzije, posebno između Kfora i lokalnih Srba. Kako vlada u Prištini posmatra trenutnu situaciju? Premijer Tači je najavljivao pojačane kontakte sa Srbima. Da li se tu nešto dogodilo?

– Oni koji se sukobljavaju s Kforom, koji prave barikade, blokiraju slobodu kretanja, zastrašuju ljude, ne predstavljaju 30.000 Srba koji žive u četiri opštine na severu. To je grupa ljudi s kriminalnom prošlošću, koji svakog dana zastrašuju i drže kao taoce srpsku zajednicu u tom delu. Srbija mora da ukine nelegalne strukture u ovom delu Kosova i ne sme da sprečava integraciju srpske zajednice u institucije Republike Kosovo. Nepokolebljiv stav Vlade Kosova i premijera Tačija je da Srbima koji žive na severu obezbedimo normalan život i sva prava koja proizilaze iz plana predsednika Ahtisarija. Sada smo tamo otvorili administrativnu kancelariju, uspostavili smo prve kontakte sa srpskom zajednicom koja je zainteresovana za ekonomski razvoj i razvoj obrazovnog sistema. Ipak, naše iskrene i legitimne napore ometaju pokušaji Srbije da uspostavi administrativnu kontrolu nad tim opštinama svojom nezakonitom policijom i bezbednosnim strukturama kojima upravlja, koje finansira i kontroliše direktno vlada u Beogradu. Dakle, krajnje je vreme da se sa tim prestane.

Kako gledate na nove vlasti u Beogradu – predsednika Nikolića i vladu Dačića i Vučića? Ima li razlike u odnosu na prošlu vladu Borisa Tadića?

– Povratak političkih snaga koje su podržavale politiku Slobodana Miloševića posle 12 godina od njegovog pada nije predstavljao iznenađenje samo za Prištinu, već i za Zagreb, Podgoricu, Ljubljanu, Skoplje, kao i za zemlje EU. Međutim, to je odluka srpskog naroda. Bez obzira na to što među tim političarima ima onih koji sa sobom nose teret veoma teške prošlosti, pokušaćemo da uspostavimo normalne odnose sa njima. Vladu Srbije nećemo meriti težinom njenih reči, već težinom njenih dela. Neki od novih institucionalnih lidera u Srbiji bili su deo politike koja je počinila ratni zločin i genocid nad građanima Kosova. Stoga bi bio red da ona traži oproštaj pred građanima Kosova za ta užasna dela koja su se desila na Kosovu od 1989. do 1999. godine. To bi bio veliki simbolični gest koji bi pomogao pomirenju naroda. Spremni smo da započnemo proces pomirenja unutar Kosova između Albanaca i Srba koji tu žive vekovima. Takođe smo spremni da započnemo bilateralni proces pomirenja između Kosova i Srbije. Ali, smatram da do pomirenja ne može da dođe ukoliko se ne promeni hegemonistička politika prema Kosovu koju je Srbija vodila tokom celog 20. veka i koja je bila izvor dugog sukoba i na kraju rata 1998-1999. Politička i intelektualna elita u Srbiji, kao i civilno društvo, imaju zadatak da na početku ovog veka ne izgube istorijsku priliku pomirenja i okončanja sukoba jednom za svagda.