Treći svetski rat samo što nije počeo! Tako se, sve češće i alarmantnije, govori i piše na prostoru od Atlantika do Pacifika, u obe Amerike, u Africi i Australiji. U Siriji je apokalipsa, a celom Bliskom Istoku, Avganistanu, Pakistanu i Egiptu – regionu od blizu milijardu ljudi – preti ratna kataklizma. U svim evropskim zemljama je, zbog terorista, poluratno stanje. Ukrajina je bomba koja preti sudarom NATO i Rusije u samom srcu Evrope. Iz kumulusa mržnje i uzavrelih strasti, na Balkanu može da potekne i kiša novog rata… Svet je samo na par koraka od provalije. I samo par koraka od izbegavanja tragedije.
Dramatično je potrebna neka hrabra inicijativa, naizgled i retrogradna, o hitnom strateškom dogovoru SAD i Rusije, glavnih čuvara globalnog mira, ali i jedinih sila koje mogu da pokrenu i strašni globalni rat. Potreban je dogovor te dve vojno najmoćnije države o definisanju interesnih sfera, poput dogovora u Jalti 1943. godine.
Interes očuvanja svetskog mira, a on je iznad svakog drugog interesa, nalaže uzajamne ustupke i kompromise. Da članstvo u NATO alijansi bude zatvoreno za sve države na prostoru bivšeg SSSR-a (izuzev tri baltičke zemlje, koje su već u toj alijansi), kao i njihovo članstvo u EU, jer su sve one, u decembru 1991, raspadom Sovjetskog Saveza, potpisale sporazum o članstvu u Zajednici nezavisnih država. Kršenje tog sporazuma Rusija doživljava kao izdaju i ugrožavanje svojih vitalnih državnih interesa, nacionalne bezbednosti i svog istorijskog nasleđa. Istovremeno, Rusija bi se odrekla pritisaka na bilo koju balkansku državu da ne pristupi NATO savezu i Evropskoj uniji. Po „Jalti dva“, bezuslovno bi bile ukinute sve sankcije SAD i EU uvedene Rusiji zbog vraćanja Krima pod svoj državni suverenitet, kao i uzvratne sankcije Rusije tim zemljama. Rusija bi otkazala vojnu podršku pobunjenicima u Donbasu, Ukrajina bi preuzela punu kontrolu svoje državne granice sa Rusijom i obavezala se da sprovede sporazum iz Minska o specijalnom statusu Donbasa. Ovim bi, praktično, bili otklonjeni glavni uzroci današnjeg hladnog rata između Zapada i Rusije, a širom bi se otvorila vrata i dogovoru da NATO i Rusija, kao saveznici, objave rat međunarodnom terorizmu. I da taj rat brzo i dobiju.
Samit OEBS-a u Beogradu je prilika za ovakvu, ili njoj sličnu, inicijativu. Nije realno tako nešto očekivati od zemlje domaćina, kojoj je cilj da se ne zameri bilo kome, bez obzira što diplomatske fraze pune praznine ne koriste nikome. Nadati se, ipak, da je nova Jalta neizbežna i da su sazreli uslovi za nju.
Beogradski samit je i prilika da Srbija uputi i zamerke mnogima u današnjoj Evropi. Svima koji su se, na bilo koji način, ogrešili o muke nesrećnika koji beže iz sirijskog pakla. Na te zamerke Srbija ima moralno pravo, jer je u izbegličkoj drami sačuvala svoju ljudsku dušu.
Niko toliko nije ustao protiv sna sirijskih izbeglica o evropskoj slobodi i sreći, kao države koje su, u sovjetskom logoru, maštale o toj istoj slobodi, koja je stečena rušenjem Berlinskog zida. Sada te zemlje podižu zidove i bodljikave žice.
Kao da današnja Mađarska neće ni da se seća onih stotina hiljada Mađara, koji su, ispred sovjetskih tenkova, izbegli u Evropu i SAD, mnogi i u tadašnju Jugoslaviju. Česi zaboravili na svoju 1968, Poljaci zaboravili koliko je njih za snom o slobodi otišlo u SAD, u Francusku, u Britaniju. Slovaci bi da primaju samo Sirijce hrišćane, ali i njih malo.
Gotovo sva Evropa, odjednom, ne pamti desetine miliona evropskih beskućnika, ratnih zarobljenika, logoraša i prognanika u Drugom svetskom ratu. Isis je, tada, bio nemački rajh. A danas? Skoro sve sirijske izbeglice slobodu i nadu traže u Nemačkoj. Angela Merkel, rođena i odrasla u Istočnoj Nemačkoj, uzdigla se, visoko, iznad tolikih bezdušnih evropskih vođa, braneći savest svoje nacije, ali i čitave Evrope. Njoj, odrasloj pored zida, ne pada na pamet da podiže zid, ili da nesrećne Sirijce deli na hrišćane i muslimane.
Zatvarajući oči pred razrušenom Sirijom, mnogi u Evropi zatvaraju i svoje pamćenje Evrope pre samo nekoliko decenija. Zaboravljaju kako smo se svi dizali iz ruševina i pepela. Zaboravljaju da je, ovakva kakva je, Evropa danas mešavina nacija, kultura, rasa, religija, izbeglica, gastarbajtera. To je Evropu podiglo i uzdiglo, a zlo samo jedne vere, nacističke, i samo jedne rase, arijevske, umalo je nije uništilo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
