U protekle tri godine trgovinska razmena između Češke i Srbije porasla je za 18 odsto. Srbija je naš najznačajniji trgovinski partner u oblasti Zapadnog Balkana. Moja poseta nadovezuje se na privredni forum, delegacija od 27 čeških privrednika razgovarala je sa srpskom stranom o mogućnostima saradnje. Lično mislim da potencijal ekonomskih odnosa nije iscrpljen, a potrebno je da češka vlada više naglašava prilike za poslovne mogućnosti ovde. Naša vlada se puno koncentriše na ekonomske aktivnosti i maltene svaku posetu prati i privredna delegacija – kaže za Danas premijer Češke Bohuslav Sobotka, koji je ove nedelje boravio u dvodnevnoj poseti Srbiji.
* U poseti ste Srbiji, a naš premijer bio je u Pragu oktobra prošle godine. Ima li od tada napretka u odnosima dve zemlje?
– Prvo se nastavljaju zajednički projekti koji se tiču ekonomske saradnje. Tokom moje posete smo rešavali pitanje podrške ovim projektima što se finansiranja tiče. Naše firme su zainteresovane da se uključe u projekte koji su vezani za saobraćaj, infrastrukturu i energetiku. Ovde vidimo mogućnost za intenzivan razvoj ekonomskih odnosa. Ja sam zapazio tokom posete povećani interes Srbije za ulaganja čeških firmi. Kao konkretan primer mogu navesti firmu Tatra koja želi da investira i proizvodi u Srbiji.
* Jeste li razgovarali sa češkim privrednicima – šta oni vide kao prednosti i nedostatke poslovanja u Srbiji?
– Moram reći da naše firme ove mogućnosti gledaju sa optimizmom, pre svega jer češka vlada ima volju da ulaže u infrastrukturu. U situaciji kada se govori o prilikama za ulaganje u hidroenergiju i drugde u energetici, svesni su pitanja makroekonomske stabilizacije Srbije do koje dolazi. Za nas je isto važno da dođe do napretka u integraciji Srbije u EU.
* Proces pristupanja u EU i otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja su spoljnopolitički prioritet Srbije. Da li Srbija ima podršku Češke u tom smislu i ako ima u čemu se ogleda?
– Češka Republika bez obzira na to koja je vlada na vlasti u Češkoj – leva ili desna – podržava ulazak Srbije u EU. Ja sam pohvalio napredak koji je postigla Vlada Srbije za poslednjih godinu i po dana. Svestan sam i konteksta odnosa sa Albanijom i Kosovom, da to nije bilo baš jednostavno. Mi podržavamo otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja što pre, po mogućstvu već ove godine. Sigurno ćemo o tome razgovarati sa našim partnerima u EU. Još ove sedmice u Pragu se sastaju šefovi diplomatija Srbije i Češke koji će razgovarati o mogućnosti koordinacije i drugim pitanjima.
* Na Zapadnom Balkanu aktuelno je pitanje regionalne saradnje. Da li model Višegradske grupe može da bude koristan?
– Jako je bitno imati intenzivnu međusobnu komunikaciju, prvenstveno u situaciji migrantske krize koja stvara mogućnost za mnoge konflikte. Višegradska četvorka (V4) je instrument snažne komunikacije, pre svega u centralnoj Evropi. Istovremeno, to pojačava glas Poljske, Češke, Mađarske i Slovačke prema EU. Drago mi je što smo upadljivi i što nas u EU poštuju. Jedna od stvari gde smo se u V4 složili je podrška Zapadnom Balkanu. Biće mi drago ako ćemo poslužiti kao nadahnuće za saradnju. U Pragu će 13. novembra biti svečano otvoren Zapadnobalkanski fond, na inicijativu međunarodnog Višegradskog fonda.
* Vaš zamenik tražio je zatvaranje šengenskih granica za izbeglice i angažman NATO-a, predsednik Zeman formiranje „evropske vojske“ kao odgovor. Koji je vaš stav o izbegličkoj krizi?
– Ja sam ubeđen da Evropi treba jača spoljna i bezbednosna politika. Mora jako da vodi računa šta se dešava u njenoj neposrednoj blizini, ne može zatvarati oči kada je rat u Libiji i Siriji. Uočljivo je kad gledamo ove konflikte da spoljna politika Evrope nije dovoljno jaka. Kad želimo da organizujemo akciju protiv krijumčara ljudi na Sredozemlju, što traje mesecima, jasno je da nam treba jača bezbednosna politika. Na granicama EU šengenskog prostora potrebno je organizovati neke centre za izbeglice gde ćemo moći da identifikujemo da li se radi o ekonomskim izbeglicama Ili izbeglicama u nuždi.
* Slažete li se da je ova kriza i humanitarno, ne samo bezbednosno pitanje?
– Na početku su bili ratni sukobi koji su izazvali humanitarnu katastrofu. Usled rata u Siriji otišlo je četiri miliona ljudi koji se danas nalaze u kampovima, u centrima za izbeglice. Evropa nije bila spremna za takvu situaciju. Reaguje kasno i nije bila pripremila scenarije i za takve događaje. Potrebno je napraviti razliku između ljudi koji beže od rata i spasavaju se – njima je potrebno ponuditi mogućnost azila i integracije unutar Evrope. To su ljudi koji nemaju kuda da se vrate. Deo migrantske struje su i ekonomski migranti. Njih privlači Evropa koja je stabilna i prosperitetna u odnosu na okolinu. Ali nijedna ovako stabilna i prosperitetna celina ne može biti potpuno otvorena prema ekonomskoj migraciji, tako da su nam potrebna zajednička pravila za azil, ali i pravila protiv iznuđivanja ekonomske migracije, slično kao u SAD ili drugim razvijenim delovima sveta.
* Da li su zidovi i ograde legitimni postupci i mogu li imati efekta?
– Ograde mogu usporiti tok, talas migracija, nekako ga regulisati, ali ga ne mogu zaustaviti. Treba biti svestan da zemlje na ivici šengenskog prostora imaju obavezu da regulišu kretanje prema njemu. Nije moguće prelaziti šengensku granicu bez važeće putne isprave, ali u situaciji kada krenu stotine hiljada ljudi, ograda ih ne može zaustaviti. Zbog toga su potrebni prihvatni centri pored šengenske granice, zbog toga je potrebno ulagati novac i u Turskoj i Jordanu radi otvaranja kampova za izbeglice. Najzad, važni su i rezultati razgovora Asada i njegove opozicije za okončanje borbi na jugu Sirije. Za migracije nema jednostavnih rešenja. Pravila moraju biti podešena tako da talas migracije možemo rešavati i u narednim godinama. To neće trajati samo godinu dve.
* Na kakvu pomoć Češke može da računa Srbija u izbegličkoj krizi?
– Nismo hteli da dođemo u Beograd praznih ruku, doneli smo pomoć od 10 miliona kruna (360.000 evra). Naš cilj je izraziti podršku srpskoj vladi i Ministarstvu unutrašnjih poslova u njihovom nastojanju da rešavaju ovu situaciju. Spremni smo da ponudimo i stručnjake iz našeg MUP-a.
* Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Ukrajini?
– Mislim da je potrebno podržati Porošenka i njegovu vladu da se ispune sporazumi iz Minska. Poslednji događaji u parlamentu i pred parlamentom govore da Porošenko mora da se se suoči sa problemima na svojoj strani, sa radikalima. Naravno, i među separatistima u Donbasu postoje radikali koji su protiv sprovođenja sporazuma. Jedini put je dosledno i sistematično ispunjavati sporazume iz Minska. Pored toga, Ukrajina mora pristupiti reformama, mora rešiti duboku ekonomsku krizu.
* Smatrate li da treba nastaviti sa politikom sankcija prema Rusiji?
– Čitava ukrajinska kriza je u stvari posledica okupacije Krima koja je iskomplikovala odnose Rusije sa Zapadom. Sve te sankcije Rusiji i ruske kontrasankcije me ne raduju. Rusija nam je potrebna za rešavanje mnogih stvari, kao što je rat u Siriji. Međutim, pošto je Rusija prekršila međunarodno pravo, EU nije mogla da postupi drugačije. Češka spada u grupu zemalja koje mogu zamisliti ukidanje sankcija, ako će biti ispunjeni sporazumi iz Minska.
* Srbija je vojno neutralna, ali ima snažnu vojnu saradnju sa NATO. Sarađuje i sa Rusijom, pored ostalog i zajedničkim učešćem u vojnim vežbama, što u EU ne primaju s odobravanjem. Šta vi mislite?
– U EU su i zemlje koje nisu članice NATO, Austrija, Švedska i Finska. To što Srbija nije članica NATO ne bi trebalo da bude nikakva prepreka za ulazak u EU. Međutim, koliko se Srbija bude približavala EU, tim će više morati da se prilagođava zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
* Insistirate na jačanju spoljne i bezbednosne politike EU. Da li zaista verujete da će do njega doći s obzirom na sve krize u EU i na debate koje se jako dugo vode bez rezultata?
– Mislim da će upravo kriza u okolini EU koje su sve brojnije iznuditi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Ujedinjene nacije nisu nažalost dovoljno efikasna organizacija. Ne možemo očekivati od SAD da se angažuju u svim krizama, najzad posle krize u Iraku i Avganistanu one to čine sve manje. Kad ove krize kao u Libiji i Siriji niko ne rešava dolazi do tragičnih posledica kao što su talasi izbeglica. EU će morati da se pripremi da mir u svojoj okolini održava uz pomoć svoje bezbednosne politike.
S Vučićem se dobro razumem
Sa premijerom Vučićem sam se video već četiri puta, što je dobro za razmenu naših iskustava. Uz to, Vučić i ja smo otprilike u isto vreme postali premijeri, generacijski smo bliski i prilično se dobro razumemo – kaže češki premijer Bohuslav Sobotka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
