Partije bi protiv korupcije, ali se plaše gubitaka

Zoran Gavrilović, programski direktor BIRODI, naveo je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da kada postavite pitanje predstavnicima partija da li bi ušli u borbu protiv korupcije na partijskom nivou, oni potvrdno odgovaraju, ali dodaju dva uslova.

– Jedan uslov je, kako kažu, da ne budu prvi u tome i ispadnu glupi. Drugi uslov je strah koji imaju da bi sebi mogili da uskrate koruptivnu dobit, naveo je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, političke partije ili nemaju mehanizme, ili su neefektivnog karaktera u borbi protiv korupcije. Stranke osećaju potrebu za promenama, ali se suočavaju s dve vrste otpora prema tome. Prvi otpor je strah šta će to doneti, a druga vrsta otpora je pitanje da li će to unutar stranke izazvati podele. On ukazuje da se u strankama oseća postojanje neformalnih centara moći i da je to izraženije u malim strankama.

Gavrilović je govoreći o nepostojanju jasnih kriterijuma za izbor stranačkih ljudi na javne funkcije kao zanimljivost naveo i to da stranke na te funkcije postavljaju ljude koji su ekonomski slabašni i zavisni. Kako je dodao, poslanici su uglavnom ljudi iz srednjeg ili višeg srednjeg stranačkog nivoa, pogotovo u velikim strankama.

Na osnovu istraživanja, BIRODI je skicirao model koruptivne stranke. Prema njemu u toj partiji je lider dominantan, u njoj postoji lojalna oligarhija koju je neformalno izabrao lider, vlada princip „vlast odozgo, potčinjenost odozdo“, na delu je plitka normirana institucionalna organizacija koja je pod kontrolom neformalne strukture stranke, javni funkcioneri i službenici su partijski vojnici koji obezbeđuju sredstva stranci, nema dovoljno transparentnosti u radu, nema efektivnih mehanizama polaganja računa i sankcionisanja onih koji krše partijske akte ili državne zakone, članstvo je (polu)deideologizovano.

Ponuđeni su i predlozi za unapređenje integriteta stranaka. To je formiranje etičkog tela na nivou partije i Komisije za integritet u politici kao samoregulatornog mehanizma u čijem radu bi, uz predstavnike akademske i stručne zajednice, medija i civilnog društva, učestvovali i predstavnici stranaka. Neophodno je izmeniti i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kako bi stranke imale obavezu da naprave planove integriteta, Zakon o slobodnom pristupu informacija u delu koji se odnosi na aktivnosti političke stranke i udruženja koja su finansirana iz javnih izvora, Zakon o javnim nabavkama za sredstva iz javnih izvora kojima se finansira nabavka roba i usluga za stranke i udruženja, kao i član 14 Zakona o političkim partijama kojim bi se osim odgovornog lica za finansiranje uvelo i odgovorno lice za integritet stranke.

Jedan od zaključaka istraživanja je i taj da partije ili nemaju mehanizme i procedure za borbu protiv korupcije ili su one neefektivne, kao i da su promene unutar partija u pogledu borbe protiv korupcije neophodne za društveni napredak Srbije, jer su stranke jedan od glavnih kamena-temeljaca korupcije.

Programska asistentkinja u BIRODI Jelena Milunović, analizirajući programe pet političkih stranaka u Srbiji, kazala je da samo SNS i DS imaju organe koji su posvećeni borbi protiv korupcije. „SNS ima Savet za borbu protiv korupcije, a DS Etički odbor, koji nadzire rad svih stranačkih funkcionera“, poručila je ona.

Učestvovalo 15 stranačkih predstavnika

Istraživanje BIRODI je obuhvatilo 15 stranaka sa njihovim visoko pozicioniranim predstavnicima (članovi GO, predsednici i zamenici predsednika). Intervjui su obavljeni sa predstavnicima SNS, DS, DSS, SPS, Nove stranke, SDS, SVM, SPO, LDP, DHSS, Partije za demokratsko delovanje, Komunista Srbije, Demokratske levice Roma, Ruske stranke i Dveri, kao i sa šest stručnjaka za oblast političkih partija i borbu protiv korupcije.