Gledano iz ugla evropskih integracija Srbije, poraz srpske rezolucije u Generalnoj skupštini UN predstavljao bi pozitivan razvoj događaja. Ukoliko predložena rezolucija, koja nije usaglašena sa Evropskom unijom i njenim ključnim članicama, ne bi dobila većinu u GS UN, vlasti u Beogradu imale bi šansu da kažu domaćoj javnosti da su po pitanju Kosova u ovom trenutku učinile sve što su mogle i da će ubuduće tesno sarađivati sa EU, kao i da je ubrzanje integracija njihov istinski prioritet – ističe Milan Pajević, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), u razgovoru za Danas.
Pajević je uveren da je ključna greška s rezolucijom napravljena ne toliko zbog onoga što u njoj piše, s obzirom da je tekst bio prihvatljiv kao osnova za usaglašavanje, već zbog činjenice da nije zajednički usaglašena sa EU.
– Predstavnici vlasti su rezoluciju, pre nego što su je dostavili Ujedinjenim nacijama, poslali zemljama Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) i zatražili njihovo mišljenje. I, umesto da sačekaju to mišljenje, neočekivano su je prosledili u UN, tvrdeći da su tako „morali“ da urade, zbog albanske rezolucije koja se navodno spremala, a koja do danas nije ni podneta UN, a čak i da jeste, redosled prijava ne bi uticao na ishod glasanja. Takav amaterski i neodgovoran postupak, koji je došao posle takođe neprimerenog reagovanja na odluku Međunarodnog suda pravde, u Kvinti je izazvao dodatno nezadovoljstvo. Ne samo ovih pet zemalja, već i mnoge druge države, kao i dobronamerni pojedinci su saglasni da ovakva politika nije korisna za Srbiju – navodi Pajević.
On upozorava da je vrlo moguće da Srbija u naredne dve godine neće napraviti ozbiljan pomak na putu ka članstvu u EU, jer vlasti procenjuju da bi im izbornu pobedu sigurnije obezbedio pojačani angažman oko Kosova, a ne mukotrpan rad na integracijama, od kojeg nema kratkoročne koristi.
– Glavno pitanje je šta Srbija zaista hoće i gde je najveća korist za nju. Ako hoćemo u EU, onda moramo da uvažimo njene principe i politike i sa njom moramo da se usaglašavamo. A, ako nećemo u EU, ako nam je najvažnija „borba za Kosovo“, a u suštini lični interesi nekoliko političara, onda neka nam vlast to jasno kaže, pa neka organizuju izbore ili referendum, s obzirom da su pobedili 2008. upravo na snažnoj proevropskoj agendi, pa se danas mnogi od nas osećaju obmanuti. Očekujem da će vlast igrati na dva koloseka, da će u javnosti govoriti da se nikada nećemo odreći Unije, a u praksi će i dalje biti dosta ponašanja koja nas od Evrope, to jest od interesa najvećeg broja građana, odvajaju, a tu ne mislim samo na trenutni problem oko rezolucije – smatra Milan Pajević, koji je, do ostavke 2004. godine bio savetnik za spoljnu politiku Miroljuba Labusa, nacionalni koordinator Pakta stabilnosti jugoistočne Evrope i ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova, a devedesetih je bio jedan od osnivača Evropskog pokreta u Srbiji i udruženja G17 plus.
Pajević navodi da bi prijatno iznenađenje bilo ukoliko bi se Beograd u poslednjem trenutku nekako dogovorio sa EU o tekstu kosovske rezolucije u GS UN, ali ocenjuje da su šanse za tako nešto „manje od minimalnih“.
– Kada Srbija u septembru izađe pred GS UN sa svojim tekstom rezolucije i ako bi tom prilikom nekako i namakla većinu glasova i „pobedila“ 22 zemlje EU, srpska kandidatura za članstvo ne bi ni bila razmatrana do daljeg, a isto važi i za ratifikaciju SSP u parlamentima nekih država članica Unije. Proces evropske integracije bio bi praktično stopiran – zaključuje Milan Pajević.
Neki ljudi u vrhu vlasti odustali od Evrope?
Milan Pajević izražava bojazan da su „neki ljudi u vrhu vlasti u Beogradu odustali od evropskih integracija“ i da im je opsesivni prioritet popularnost i rejting, te da svoje poteze usmeravaju isključivo rukovođeni time, kao i pobedi na sledećim izborima, a ne dugoročnim istinskim interesima Srbije i sopstvenom izbornom platformom iz 2008.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
