Preporuke iz Strazbura krajem septembra

Osim opozicije, primedbe na radnu verziju zakona ima stižu i iz vladajuće koalicije, a najveća zamerka odnosi se na predlog da sve donacije strankama idu preko tekućeg računa, uključujući i članarinu, kao i priloge od nekoliko stotina dinara. Partije ne žele ni da imaju obavezu da utvrđuju da li njihovi donatori obavljaju javne poslove, ili da li su platili porez.

Zoran Stojiljković, predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije u Radnoj grupi, kaže za Danas da smisao razgovora s političkim partijama i jeste da one ukažu na neke probleme koji bi se u praksi mogli pojaviti primenom zakonskih odredaba. On potvrđuje da se do sada primedba većine stranaka odnosila na činjenicu da i one male donacije, pre svega članarine, moraju uplaćivati preko tekućeg računa. Stranke, kaže Stojiljković, to obrazlažu time da svi članovi nemaju račun s kojeg bi uplaćivali novac, kao i da bi stranke bile obavezne da o svakoj uplaćenoj članarini i donaciji od nekoliko stotina dinara izdaju priznanicu.

– Očekujemo da nam krajem septembra ili početkom oktobra stignu i preporuke Grupe Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (Greko), koja u septembru ima tematsku sednicu posvećenu partijama i njihovom finansiranju. Po okončanju javne rasprave ovde u Srbiji, nadamo se da će zakon biti spreman za Vladu negde krajem oktobra – kaže Stojiljković.

Drago Kos, predsednik Greka, navodi za Danas da još nije video radnu verziju srpskog zakona o finansiranju stranaka, ali ističe da „ako se ne zna ko i kako finansira političke partije, onda se ne znaju ni motivi finansijera, ne zna se kako će partija da mu se oduži i kakvi su bili uslovi za takvu novčanu pomoć“.