Samo glas za DS može da obuzda vlast

Tu je, dakle, reč o jednom strašnom egocentrizmu i stalnom skretanju pažnje na to šta će njihov gospodar da kaže. Neprekidno zidaju mit o njemu. Onda, višemesečno odugovlačenje – kad će Vučić da kaže da li će biti izbora ili ne. To je infantilnost, a od infatilnosti u politici ne možemo bog zna šta da očekujemo – ocenjuje u razgovoru za Danas sociološkinja Vesna Pešić.

Naša sagovornica ukazuje na to da SNS nije najavila novu, drugačiju politiku, „pa su ovi izbori čista računica, da se partijski drugovi još više razbaškare, da se nastavi borba za moć, a da sve zapravo ostane po starom“.

Kako komentarišete razloge za raspisivanje vanrednih izbora?

– Razlozi za te izbore su poznati od samog početka. Aleksandar Vučić je bio nezadovoljan što nije on premijer. Govorio je, međutim, da bez izbora neće da zauzme tu poziciju, jer je to smatrao nezgodnim. Tako je koalicija i napravljena, jer da Ivici Dačiću nije ponuđeno premijersko mesto, do te koalicije ne bi ni došlo. Nervoza zbog toga što Vučić nije premijer treba da se okonča i da on postane prvi čovek Vlade. Sad čujete kako oni njegovi infantilci dobacuju – mi ćemo konačno imati našeg premijera. Ovo što on kaže da se nekakva volja naroda proverava, to je za političko obdanište, to je neozbiljno. Pogledajte vrlo negativnu popularnost francuskog predsednika Olanda, pa tamo nikome živom ne pada na pamet da, dok mu ne istekne rok, proverava nekakvu volju naroda.

Govori se o potrebi ubrzanja reformi i socijalistima kao kočničarima?

– Nije tu reč ni o kakvim reformama. Njih ni do sada niko nije sprečavao da sprovode reforme. Ekonomske reforme su doživele apsolutni kolaps. Tu nema nikakvih rezultata. Ekonomska situacija je svakog dana sve gora i oni nisu uspeli da zaustave taj trend nadole, nego se to sve više i više urušava. Stvarno ne znam na koje oni to reforme misle, osim ovoga što je ministar privrede Saša Radulović pokušavao. Zasluge za uspešan dijalog s Kosovom i za Briselski sporazuma pripadaju Dačiću, a naprednjaci se sada kite tuđim perjem.

Kako ocenjujete ponašanje manjih stranaka, da nijedna neće da bazira svoju politiku na kritici SNS, već da hoće da uđu u vlast s njima?

– To su, po meni, uglavnom stranke koje imaju po jedan odsto podrške. One žele da prežive jer je to jedini izvor njihovih prihoda. Da ostanu u nekakvoj žiži, idu sa liste na listu, da bi ostali u igri, primali pare i ne radili ništa.

Kakve će biti posledice po javni interes ako dodatno ojača koncentracija Vučićeve moći?

– Ne mora da bude tako, ukoliko građani pogledaju realnosti u oči i vide da je to jedna infantilna grupacija od koje ne možemo ništa dobro da očekujemo. Mislim da građani treba da se organizuju i glasaju za opoziciju. Drugim rečima, za DS kao najveću stranku. To je jedini način da se obuzda ta jedna vlast koja ničemu ne vodi. To je moj predlog, ja drugi način ne vidim, osim onog da drugu stranu, stranu vlasti, jačamo. Srećom, Glavni odbor DS je odlučio da odbaci politiku Borisa Tadića i Mikija Rakića i poziciju da idu sa Vučićem, što bi uništilo svaku opoziciju.

Mislite da DS ima šanse na izborima? Zašto bi građani glasali za njih?

– To je šansa za konsolidaciju i da se pripremi teren za sledeće izbore. Da vam kažem, Vučić će pre da spali Beograd nego što bi dozvolio da Đilas pobedi. Oni imaju svu moguću prednost na izborima, kontrolišu gotovo sve medije. Ipak, možda neće moći toliko da pokradu ukoliko se značajan broj građana pokrene i osnaži DS. Ne vrede nam male i nove stranke, koje su se pokazale da ne mogu da rastu. DS ima tu šansu i zato smatram da bi trebalo ojačati tu drugu stranu. To je političko pravilo – nema drugog načina ako hoćeš da promeniš vlast.