Poslednji ustupak koji je Beograd u ovom trenutku spreman da učini u rešavanju pitanja regionalnog predstavljanja Prištine je da se, uz naziv Kosovo, u fusnoti pojave i Rezolucija SB UN 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP) o jednostranom proglašenju kosovske nezavisnosti, nezvanično saznaje Danas u krugovima bliskim državnom vrhu.
U fusnoti bi, kako je Danasu pojašnjeno, najverovatnije bila navedena Rezolucija 1244 plus ocena MSP da čin proglašenja nezavisnosti nije bio suprotan međunarodnom pravu. Uprkos gotovo neverovatnoj formulaciji, izvori našeg lista ističu da je za Beograd prihvatljivo svako rešenje u kojem se pominje Rezolucija 1244, jer je to obavezujući međunarodni dokument.
Kako se tvrdi, s ovim modelom navodno su saglasni svi u EU, uključujući Nemačku, kao i Evropska komisija, odnosno posrednik u briselskom dijalogu Robert Kuper, pa sada treba da usledi ubeđivanje Prištine da pristane.
Iako je ovo rešenje slično predlogu Međunarodne krizne grupe, to niko od zvaničnika u Beogradu ne želi da potvrdi. U timu Vlade Srbije za dijalog s Prištinom ne žele da komentarišu spekulacije i tvrde da su svi napisi u štampi „nepouzdane varijante“.
Edita Tahiri, šef prištinskih pregovarača, izjavila je ovim povodom za Danas da će Priština „prihvatiti svaki dogovor o regionalnom predstavljanju, ako je u skladu sa Ustavom Kosova i realnošću da je većina država u regionu priznala nezavisnost“.
– Za nas je neprihvatljiva denominacija imena, jer nas je kao Republiku Kosovo priznalo 85 država u svetu, a u najavi su i nova priznavanja. I u pravnom i političkom pogledu Rezolucija 1244 je prevaziđen dokument. Iako Stefanović to negira, na Srbiju se vrši diplomatski pritisak, jer međunarodna diplomatija pokušava da Beograd, koji živi u prošlosti, vrati u realnost – kaže Edita Tahiri.
Na pitanje koliko će Vašington uticati na stav Prištine o pomenutom „poslednjem ustupku“ Beograda, Tahiri odgovara da su „EU i SAD samo posrednici u tehničkom dijalogu, a da kosovska vlada radi u skladu sa skupštinskom rezolucijom, čije su „crvene linije – poštovanje Ustava i državnog suvereniteta nezavisnog Kosova“. Prema njenim rečima, za sada se ne znaju ni datum, a ni program nastavka dijaloga u Briselu, jer su pregovaračke strane na suprotnim pozicijama.
Njen beogradski kolega Borislav Stefanović juče je negirao tvrdnje pojedinih medija da su učestali pritisci na Beograd da se rezultati u vezi s regionalnim predstavljanjem Prištine postignu do sredine februara.
Izvori Danasa tvrde, međutim, da je ovo pitanje glavni uslov za Srbiju da krajem februara, odnosno početkom marta dobije status kandidata za članstvo u EU.
Povodom spekulacija da će Beograd „forsirati“ Rezoluciju 1244 samo do najavljenih parlamentarnih izbora u maju, u krugovima bliskim državnom vrhu procenjuju da će to zavisiti od okolnosti – da li će se sa EU ovog proleća razgovarati o datumu početka pregovora o pridruživanju, i kako će na Zapadu „proći“ predlog predsednika Srbije Borisa Tadića „u četiri tačke“, od čega zavisi i nastavak pregovora s Prištinom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
