Tajkunski novac važniji od borbe protiv korupcije

Najuporniji među zagovornicima usvajanja propisa, kojim bi bio zadat snažan udarac tajkunima, a građani se konačno uverili u poštenje i beskompromisnost demokratske vlade, jeste profesor Čedomir Čupić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Čupić smatra da bi se proverom porekla imovine svi ljudi u ovoj zemlji napokon izjednačili pred zakonom.

„Nesumnjivo najznačajniji i najprimarniji antikorupcijski zakon je zakon o poreklu imovine, koji bi korupciju drastično zaustavio, ali i onemogućio u budućnosti. Njime bi bila namirena pravda, odnosno sankcionisana nepravda naneta građanima. Kako je u pitanju osetljiv zakon, njegova primena trebalo bi da bude precizno razrađena. Zakon bi se odnosio na sve, ali bio bi primenjivan u fazama da se ne bi stvorilo vremensko stanje u kojem bi bilo nerealno sve obuhvatiti“, navodi Čupić za Danas. On predlaže da se imovina za koju se utvrdi da je nelegalno stečena, ili ne može da joj se utvrdi poreklo, oduzme i da njome upravlja država.

„Oni za koje postoji materijalni dokaz da su nelegalno stekli imovinu bili bi procesuirani. Dokaz o poreklu imovine pribavljali bi oni koji je poseduju, a ne državni organi. Takvi primeri postoje u Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD“, kaže Čedomir Čupić za Danas.

Naš sagovornik ukazuje na to da se 30 odsto novčane mase u Srbiji ne registruje, niti kontroliše i da je u sivoj zoni. „Taj novac je posebno opasan za političku korupciju. Ovaj zakon bi uredio i kretanje novca koji se ne kreće u papirima niti podleže PDV-u i smanjio bi tu količinu na najmanju meru“, smatra Čedomir Čupić.

Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, za Danas kaže da se ne može očekivati da vlada usvoji zakon o poreklu imovine, to bi bilo učinjeno odmah posle demokratskih promena, pre 11 godina. „Oni koji bi bili pogođeni ovim zakonom, dakle tajkuni, diktiraju donošenje zakona u Srbiji. Posle 5. oktobra donet je zakon koji je imao za cilj oporezivanje onih koji su veliku imovinu stekli u vreme režima Slobodana Miloševića. Taj zakon o ekstraprofitu je praktično bio stopiran“, podseća Šuković.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što institucije koje bi trebalo da se bave time na koji način se, legalno ili nelegalno, stiče novac, a to je Poreska uprava, ne bave time. „Tajkuni koji su za vreme Miloševića stekli kapital, danas ga samo uvećavaju u sprezi s političkim strankama na vlasti. U to kolo ulaze i sudovi. Dok se ta sprega ne razbije, ne možemo očekivati da Srbija krene u obračun s korupcijom“, upozorava Danilo Šuković.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ukazuje da pravna osnova za proveru imovine već postoji i to u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakonu o oduzimanju imovine stečene vršenjem krivičnih dela. On kaže da je vlast trebalo da predloži zakon o poreklu imovine odmah posle promena 2000. godine, budući da su o tome predstavnici DOS govorili dok su bili u opoziciji.

„Ni sada nije kasno, ali treba imati na umu da uvek kada se teži ispravljanju nepravdi, otvara se pitanje legalnosti i pravne sigurnosti. Mislim da je smislenije u srpsko zakonodavstvo uvesti krivično delo nezakonitog bogaćenja iz člana 20. Konvencije UN protiv korupcije. U tom slučaju bi se protiv ljudi koji su raspolagali javnim novcem ili ovlašćenjima, a koji ne mogu da dokažu da su svoju imovinu stekli legalnim putem, mogao povesti krivični postupak, čak iako nema dokaza da su izvršili neko drugo krivično delo“, zaključuje Nemanja Nenadić.

SRS: Tajkuni državi duguju pet milijardi evra

Srpska radikalna stranka je nedavno pokrenula inicijativu da Vlada Srbije dostavi parlamentu spisak svih onih koji „duguju budžetu i koji na taj način uništavaju privredu“. Najveći srpski privrednici poput Miškovića, Beka i ostalih duguju Republici Srbiji na ime neplaćenih poreza i doprinosa oko pet milijardi evra, kaže potpredsednik SRS Dragan Todorović.

Svako ima svog Miškovića

Nezvanične procene stručnjaka su da se u Srbiji samo tokom devedesetih obogatilo oko 30.000 pojedinaca. Većina je zadržala bogatstvo do danas, a mnogi su ga i uvećali. Među njima su najpoznatiji tajkuni Milan Mišković i Milan Beko, ali praktično svaka opština u Srbiji, uključujući najsiromašnije, ima jednog „malog Miškovića“. Svi oni su, ujedno, finansijeri političkih stranaka, što vladajućih, što opozicionih.