Nacrt zakona o javnoj svojini je u završnoj fazi i mogao bi se veoma brzo naći pred Vladom i u proceduri Narodne skupštine, najavljuje za Danas Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju. Funkcioneri „autonomaških“ partija, Saveza vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine, tvrde da se usvajanjem ovog zakona rešava samo deo problema finansijske autonomije Vojvodine, pokrajine koja je krajem prošle godine dobila Statut i Zakon o utvrđivanju nadležnosti, ali ne i mehanizme za finansiranje novodobijenih ovlašćenja u 158 oblasti.
Prema saznanjima Danasa, Ministarstvo finansija je krajem prošle godine oformilo radnu grupu koju čine stručnjaci iz više ministarstava za pisanje nacrta zakona o javnoj svojini, kojim bi trebalo razrešiti pitanje svojine Republike, lokalnih samouprava i Pokrajine.
Taj akt će omogućiti da Vojvodina, gradovi i opštine postanu vlasnici imovine, čime će se ispoštovati i odredbe Ustava.
Nada Kolundžija kaže za Danas da je većina u vladajućoj koaliciji praktično odbacila Predlog zakona o javnoj svojini, koji je početkom ove godine u skupštinsku proceduru uputila poslanička grupa G17 plus, sa zahtevom da se o njemu raspravlja po hitnom postupku. Upitana zašto Predlog zakona G17 nije došao na dnevni red parlamenta, šefica poslaničkog kluba ZES je rekla da su oblasti kojima se zakon bavi – utvrđivanje i popis imovine – „par ekselans“ pitanja za Vladu, ali nije želela da precizira šta je sporno u predlogu G17 plus.
Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina i član Predsedništva SVM, kaže za Danas da se usvajanjem ovog zakona samo delimično rešava pitanje finansiranja Vojvodine.
– Tim zakonom će biti rešena samo polovina priče. Pobrojaće se imovina Pokrajine i navešće se da ona više ne pripada Republici, već Vojvodini. Pokrajina će moći da ostvaruje prihode od imovine, ali to neće biti dovoljno, niti je to rešenje problema. SVM niko po tom pitanju nije kontaktirao, niti je bilo konsultacija. Ipak, moram naglasiti da je zakon o javnoj svojini veoma bitan, jer je lokalnim samoupravama zakonom iz 1995, preko noći, oduzeta sva imovina. To šteti razvoju opština jer investitorima ne mogu ništa da ponude, pa su onemogućeni ekonomski razvoj i otvaranja novih radnih mesta – navodi Pastor.
Prema njegovim rečima, finansiranje Pokrajine može biti rešeno usvajanjem zakona o njenom finansiranju ili izmenama poreskih zakona i zakona o budžetskom sistemu. On kaže da bi za SVM bilo prihvatljivo da se i zakonom o javnoj svojini reši pitanje novca kojim raspolaže Vojvodina, ali da je za to neophodna politička volja vlasti.
Aleksandra Jerkov, poslanica LSV u Narodnoj skupštini, takođe smatra da „ukoliko bude bilo političke volje, problem finansiranja Vojvodine može da se reši i zakonom o javnoj svojini“.
– Navođenjem imovine Pokrajine deo problema bi bio rešen, jer bi Vojvodina ostvarivala i prihode od nje. Ukoliko to ne bude slučaj, treba doneti zakon o finansiranju Vojvodine ili poseban zakon o imovini i finansiranju Pokrajine – zaključuje Jerkov.
Predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik DS Bojan Pajtić ranije je više puta navodio da zakone o imovini i finansiranju nije bilo ni moguće doneti pre usvajanja Statuta i Zakona o prenosu nadležnosti. U intervjuu Danasu, krajem prošle godine, Pajtić je naveo da bi prema njegovim saznanjima, „zakon o javnoj svojini, koji obuhvata i finansijski segment, trebalo da se do kraja 2009. nađe na sednici Vlade, a da početkom 2010. bude na dnevnom redu Narodne skupštine”. To se, očito, nije dogodilo.
Na pitanje da prokomentariše medijske tvrdnje da, neusvajanjem pomenutih zakona, centralna vlast u Beogradu hoće da finansijski kontroliše Vojvodinu, a politički njega lično, Pajtić je odgovorio da „činjenica da budžet Vojvodine zavisi od Narodne skupštine Srbije nije vezana za političku volju da se bilo ko kontroliše, već je stvar tehničke činjenice da zakon o finansiranju još nije donet”. „Ne znam ni šta uopšte znači ‘kontrolisati Pajtića’ ili ‘kontrolisati Vojvodinu’, ne vidim da postoji bilo čija politička volja da tako nešto uradi”, zaključio je Pajtić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
