Site name

Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije i potpredsednik Vlade, u razgovoru za Danas o odnosima u vladajućoj koaliciji

Zbog Tadića sam obećavao 1.000 evra

RAZGOVOR

Suviše je kasno da regionalizacija Srbije postane realnost tek 2015, što predlaže Boris Tadić. Moj zadatak je da još razgovaram s Tadićem i da ga argumentima ubedim da baš on bude taj koji će najsnažnije podržati ideju regionalizacije i decentralizacije. To je šansa za Srbiju pre svega, ali i da on mnogo lakše dobije naredne predsedničke izbore - ocenjuje u razgovoru za Danas Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije i potpredsednik Vlade, ističući da je aktuelni predsednik Republike pobedio na prethodnim izborima dobrim delom zahvaljujući njegovom obećanju o 1.000 evra za besplatne akcije javnih preduzeća.

Piše: Nikola Tomić

Beograd 26. decembar 2010. 19:02

Koordinacija u vladajućoj koaliciji morala bi da bude bolja: Mlađan Dinkić

Zašto URS u Skupštini Vojvodine nije podržao budžet za 2011?

- Pokrajinska vlada nije namenila nikakva razvojna sredstva za lokalne samouprave u Vojvodini, niti za regionalne projekte prekogranične saradnje. Vojvodinu ne čini samo Novi Sad, podjednako važni su i Subotica, Sremska Mitrovica, Sombor i ostali gradovi, i ukoliko to oni koji vode pokrajinsku vladu ne vide, onda je to veliki problem. Međutim, mi nećemo ostaviti na cedilu vojvođanske opštine. Dogovorio sam da mi koji vodimo republička ministarstva ostavimo dodatna sredstva za podršku tim opštinama. Ako Pokrajina neće da izdvoji novac za njih, izdvojiće Republika Srbija.

Kada SVM nije glasao za budžet Srbije, govorilo se da ko ne podržava budžet, taj je protiv vladine politike. Shodno tome, odluka URS u Skupštini Vojvodine je u suštini politički potez. Kakvu poruku ste hteli da uputite DS-u?

- Poruka je da ćemo biti partneri ukoliko imamo zajedničke ciljeve. Slažemo se da hoćemo da idemo u EU, da treba da budemo socijalno odgovorni, i sve je to u redu. Ali, moramo da smanjimo centralizaciju vlasti, da ne mislimo samo na Beograd i Novi Sad, već i na druge gradove i opštine, i da to iskažemo ne samo na rečima već u praksi. Kao što treba da bude najvažnije za zemlju, u njenoj spoljnoj politici, da što pre postanemo članica EU, tako je za Srbiju „unutra“ ključno, životno pitanje da se izvrši decentralizacija.

Predsednik Tadić je rekao da će regionalizacija i suštinska decentralizacija Srbije, što podrazumeva promene Ustava, postati realne tek 2015. Da li je to, po vama, kasno?

- To je prekasno. Svakim odugovlačenjem produbljuju se problemi, siromašni će biti mnogo siromašniji, nema se vremena za čekanje. Zamislite, Vojvodina, za koju se smatra da je najrazvijeniji deo naše zemlje, ima duplo niži BDP po stanovniku nego Beograd. To je bilo šokantno i za mene kad sam saznao taj zvanični podatak.

Da li ste mu kazali da taj rok smatrate prekasnim?

- Jesam, rekao sam mu, ali mislim da bi trebalo da još razgovaramo. Strahovi kada je reč o procesu regionalizacije su neopravdani. Ne treba razmišljati o ružnoj prošlosti bivše Jugoslavije, koja je bila federalna, a ne regionalna država. Treba gledati sadašnju situaciju u regionalizovanim zemljama EU i njihova iskustva treba da koristimo. Nisam ni ja bio bez bojazni, ali što sam više proučavao materiju, konsultovao se s kolegama iz EU, postajao sam ubeđeniji da je regionalizacija zapravo jedini spas za Srbiju. Kada imate neki strah, jedini način da ga prevaziđete jeste da razgovarate o tome, da suočite argumente i obratite pažnju na činjenice. Za takve razgovore ipak nije potrebno pet godina, dovoljno je da diskutujemo godinu dana, a da u drugoj godini to i primenimo.

Kako ste se osećali kada je Boris Tadić nedavno, na obeležavanju osme godišnjice G17 plus, rekao da je tu iako se ne slaže s mnogim elementima vaše politike, a na proslavu u Sava centru je došao oslanjajući se, zbog povređene noge, na Ivicu Dačića?

- Tadić je odličan političar, nema tu nikakve dileme. Moj zadatak je da s njim razgovaram i da ga argumentima ubedim da baš on bude taj koji će najsnažnije podržati ideju regionalizacije i decentralizacije. To je šansa za Srbiju pre svega, ali i da on mnogo lakše dobije naredne predsedničke izbore.

Da li ste predlagali Tadiću da Dačić bude novi premijer?

- Nisam. Samo jednom smo nas dvojica razgovarali o temi rekonstrukcije Vlade Srbije. Rekao mi je da smatra da treba ići na ozbiljnu rekonstrukciju i potpuno je prirodno da DS, koja u vladajućoj koaliciji ima najviše poslanika u parlamentu, mora da ima premijera. To je apsolutno jasno.

Da li ste na tom sastanku ipak pomenuli Dačića kao potencijalnog naslednika Mirka Cvetkovića?

- Ne. Pre svega, Tadić je taj koji predlaže premijera, kao lider najjače stranke, i ja ne želim da mu se mešam u taj posao. Ako me ne pita. Takođe, i lično sam ubeđen da prvog čoveka Vlade treba da daje opcija koja je, od stranaka vladajuće koalicije, osvojila najviše glasova na izborima. Sve drugo nije demokratski, a ni pedagoški dobro. Počev od opštine, pa do vrha države.

Koliko će trajati saga o rekonstrukciji Vlade?

- Mi u ove dve i po godine nismo imali ni jedan jedini koalicioni sastanak o toj temi. Stav G17 plus i URS je poznat. Zalažemo se za vladu s najviše 15 ministarstava, mnogo efikasniju, dinamičniju i jeftiniju od ove sadašnje.

Čini se da G17 „krade“ teme DS-u, i decentralizacija Srbije i rekonstrukcija Vlade spadaju u to, kao da pokušavate da budete konkurent demokratama. Ili vas oni samo tako doživljavaju?

- Možda nas oni zaista doživljavaju kao konkurenciju, ali ja nikada ne razmišljam o drugima. Ako mi, Ujedinjeni regioni Srbije, nešto dobro uradimo za građane, dobićemo i više glasova na izborima, ako grešimo, bićemo kažnjeni, a šta drugi rade ili ne rade, ne obazirem se. Naravno, koordinacija u našoj koaliciji morala bi da bude bolja, ali odgovornost za koordinaciju nije na nama, već na onome ko je predvodi.

A to je?

- Demokratska stranka.

Da li se osećate kao željeni koalicioni partner demokrata?

- Sve vreme, od osnivanja G17 do danas, svi prema nama imaju neki čudan odnos. Navodno im uvek nešto smeta, a kad god formiraju vlade, zovu nas da budemo tu, i to zato što znaju da mi ginemo od posla i kad preuzmemo obavezu ne vodimo računa da li je nešto politički popularno ili ne, od reformisanja monetarnog sistema i banaka, preko uvođenja PDV-a do odgovorne, a ne demagoške politike u vezi s bivšim Zastavinim radnicima. Zapitajte se ko je od 2000. uradio najveće reforme u Srbiji. Odgovor će biti da su to ljudi iz G17 plus. Međutim, podrška građana je bila niska, dok su podršku dobijali oni koji su mnogo manje radili.

U ovo vreme, za godinu dana, da li će se Srbija tek spremati za izbore, ili će već imati potpuno novu vladu?

- Mislim da će u jesen 2011. početi predizborna kampanja za ono što će doći na red nekoliko meseci posle.

DS i SPS su najavili strateško partnerstvo za narednih deset godina. S kim bi URS mogao da dogovori tako nešto?

- Moram da kažem da je DS naš strateški partner. To je, sasvim sigurno, naše dugoročno opredeljenje. Pri tom, mi ne vidimo DS kao stranku levice, kakvom se oni prikazuju, tako da ni nekakav ideološki problem ne postoji.

Ako zbog postizborne matematike ili političkih interesa taj savez više ne bude moguć, dolazi li u obzir SNS?

- Dok naprednjake vode Toma Nikolić i Aleksandar Vučić, a dok ja vodim URS, koalicija s njima na republičkom nivou ne dolazi u obzir.

Šta mislite o planu „Srbija 2020“, koju je predsednik Republike predložio? Da li ćete učestvovati u javnoj raspravi kako bi Vlada u prvom kvartalu 2011. usvojila strategiju?

- Nisam čitao taj dokument, niti mi je uopšte poslat, tako da nemam definisan stav. Svakako da je dobro da Srbija ima promišljanje na duže staze, takve ideje su korisne, ali pre toga moramo da znamo šta i kako sutra, za godinu ili dve. To treba da budu prioriteti. Dakle, sumnjam da ćemo se previše iscrpljivati u toj javnoj raspravi.

Da li ste zadovoljni svim što ste postigli za ovih deset godina koliko ste na vlasti u Srbiji?

- Naravno da nisam zadovoljan mnogim stvarima. Ali, siguran sam da smo mnogo više dobrog uradili nego što smo glasova na izborima dobijali. S druge strane, mnogi naši partneri iz raznih vlada uradili su mnogo manje nego što ih je narod zadužio.

Neispunjeno obećanje o 1.000 evra za akcije ostaje slaba tačka i stranke G17 i vas kao političara.

- Znam, potpuno sam svestan toga. Priznajem da sam krajem 2007, kada sam pisao to pismo građanima, bio svestan rizika u koji ulazim. S jedne strane, bio sam potpuno uveren da je moguće dobiti 1.000 evra za besplatne akcije, jer se radi o najvrednijim srpskim preduzećima, ali nisam predvideo svetsku finansijsku krizu, koja je urušila akcije svih kompanija u svetu. Takođe, nisam ni slutio da će NIS biti maltene poklonjen i da će tu propasti deo vrednosti preduzeća. Uostalom, građani će videti koliko će dobiti novca od akcija Telekoma, pa će moći da sude šta bi bilo da je NIS prodavan na transparentnom tenderu. Takođe, još nisu podeljene akcije EPS i drugih kompanija. Na kraju krajeva, znam da ću platiti političku cenu tog tada nesmotrenog političkog obećanja, ali sigurno je da će građani dobiti mnogo više novca od akcija javnih preduzeća nego što sada očekuju.

Zašto ste uopšte dali takvo obećanje?

- Razlog zbog kojeg samo ušao u to političko obećanje je strah da bi Boris Tadić mogao da izgubi predsedničke izbore, raspisane za januar 2008, od Tome Nikolića. Ja to nisam uradio zbog svoje stranke, koja uopšte nije učestvovala na tim izborima, već je podržavala Tadića. Kasnije analize su pokazale da bukvalno tih 100.000 glasova, za koliko je pobedio u drugom krugu, dobrim delom potiču od zajedničkog obećanja, koje sam ja preuzeo lično na sebe, o besplatnim akcijama. Znači, preuzeo sam na sebe obećanje, a preusmerio svu političku korist Tadiću.

Da li se sada kajete zbog toga?

- Ne. Uradio bih to ponovo jer sam, ponavljam, verovao u to. Znao sam da je to politički neoprezno, ali sam se plašio da bi Srbiji bilo mnogo gore da je Nikolić pobedio.

 

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.