Frenetične ovacije za junake nacije

Bronzanim medaljama, srebrom i zlatom prihvatali su čitavu erupciju pozitivnih vibracija, trudeći se da na svaki aplauz odgovore naklonom koji se ne može uporediti ni sa jednim sličnog tipa nakon genijalnih predstava u raznim srpskim pozorištima. Sinhronizovano, u skladu sa kilometražom predviđene maršrute, navijači su počeli da se slivaju ispred Skupštine grada Beograda. Pristizali su u polutrku kako bi oko 20 časova bili na željenom mestu. Najverniji su još u kasnim popodnevnim satima zauzeli idealna mesta, sa kojih su do detalja mogli da prate svaki gest svojih idola. Spikeri su polako štelovali glasne žice i tačno u 20.30, kada je i poslednji navijač zakoračio na „polje“ ispred Skupštine grada Beograda, osetila se erupcija. Iz hiljade grla, opčinjeni ambijentom, klinci i klinceze počeli su iz dubine duše da skandiraju imena bronzanih vaterpolista i Andrije Zlatića, srebrne Ivane Maksimović i zlatne Milice Mandić. Užarenih pogleda, većina njih morala je da se uštine kako bi shvatila da pored njih na neki metar prolaze srpski osvajači medalja u Londonu.

Još na uvertiri moglo se pretpostaviti kome će posebno klicati oko dvadeset hiljada ljudi ispod balkona Skupštine grada. Nakon uvodnog nastupa Saše Kovačevića i legendarnih pesama Smaka, Azre, Dina Dvornika… na dva velika video bima puštane su genijalne izvedbe srpskih osvajača medalja. Svaki put kada bi u kadru bili Milica Mandić, Ivana Maksimović i Vanja Udovičić decibeli u glasnim žicama uglavnom pubertetlija dostizali bi takvu visinu od koje su mogli da popucaju prozori na obližnjim zgradama.

Prvi redovi bili su rezervisani za najmlađe, zatim za one koji su u školskim klupama delili sudbinu sa Ivanom Maksimović i Milicom Mandić, ali i za najbližu rodbinu. Treća i najmlađa od sestara Moldovan kovrdžave kose i potpuno usplahirena sve vreme je skandirala imena Nikoline i Olivere, a nakon njihovog pojavljivanja na balkonu prstima je pokazivala prema vaterpolistima. Iako je Vanja Udovičić sa saigračima preuzeo bronzanu „baklju“ od Andrije Zlatića, zvezde večeri bile su Ivana i „carica“ Milica. Mandićevoj su drugarice iz nekadašnjeg razreda namenile transparent „Milice, ponosimo se tobom, tvoje IV 3“, a posebno originalne bile su njene kolege iz kluba „Galeb“, koje su na rukama umesto Milice nosile lutku tekvondo borca sa zlatnim odličjem oko vrata.

U jezgru mlade populacije tek u retkim trenucima, kada bi se publika na sekund primirila, mogli su se primetiti i po koji sedokosi pramenovi baka koje su dovele svoju unučad, ali i lica roditelja kojima nije bilo teško da na ramenima više od dva sata nose svoju decu ne bi li iz što boljeg ugla doživeli ambijent ispod balkona.

U odnosu na neka prethodna okupljanja broj zastava bio je u skladu sa veličinom događaja. Naravno, bilo je i onih pripadnica lepšeg pola koje su svaki deo tela iskoristile za poruke podrške Milici, Ivani, Vanji, Nikoli ili Filipu. Svi su skladno i uigrano odgovarali na „prozivke“ spikera i doslovce ponavljali imena vaterpolista, strelaca, a sa posebnim tonalitetom u glasu pozdravili su novi nadimak namenjen Mandićevoj. Ona je od sinoć postala naša „carica Milica“, sa čime su se složili svi članovi srpskog olimpijskog tima.

Vanja Udovičić, koji se obratio prisutnima u ime vaterpolista, Ivana Maksimović i Milica Mandić imali su nastupe na balkonu kao da su danima vežbali govor, ali je zato Andriju Zlatića sputala trema. Na skandiranje „Užice, Užice“ skupio je snage da se zahvali, poželi još neki novi susret i mahne rukom. Toliko rečita bila je i preslatka ćerka Dejana Udovičića koja se sa tatom pojavila na balkonu.

U jeku euforije usledila je himna „Bože pravde“ u izvođenju hora Obilić AKUD „Branko Krsmanović“. Zaorilo se širom „polja“, a najglasniji su, sa podignuta tri prsta, bili vaterpolisti, srebrna Ivana i neprevaziđena olimpijska šampionka Milica. Orilo se sve do Avale i Kosmaja, a njihove vrhove kao i zvezdano nebo iznad Skupštine grada Beograda obasjao je vatromet, kojim je stavljena poslednja klapa na još jedan sjajan doček.

Mandić: Za ovo se živi

– Dobro veče, Srbijo. Pozdravljam sve i hvala na ovom divnom osećaju. Prvi put osećam ovako nešto, kao i kada sam pevala himnu i hvala što ste nam pružili sve ovo. Za ovo se živi. Uz podršku porodice, trenera i stručnog štaba uspela sam da ostvarim snove, ali pomogli ste mi i vi da uspem u svemu ovome. Ne bih uspela bez vas i zbog toga zlato posvećujem vama – uzbuđena je bila Milica Mandić.

Maksimović: Upotpunili ste moj san

– Fantastičan osećaj, ovaj prizor je neponovljiv, ponosna sam i čast mi je što sam deo ovog tima, jer su svi dali srce za Srbiju. Hvala što ste mi upotpunili san – srećna je Ivana Maksimović što je „nastupila“ pred 20.000 ljudi.

Udovičić: Hvala što ste verovali u nas

– Privilegija je da budem kapiten ove ekipe, kojoj je cilj uspeh reprezentacije Srbije. Čestitam svim srpskim sportistima koji su bili u Londonu. Hvala što ste verovali u nas da možemo nedostižno, što ste došli, jer ste pokazali da je vredelo – istakao je kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije Vanja Udovičić.

Stan za Milicu

Olimpijska šampionka u tekvondou Milica Mandić dobiće stan, a odluku o tome doneće Vlada Srbije danas ili sutra, najavio je premijer Ivica Dačić. Istovremeno, ministarka sporta Alisa Marić objavila je da će osvajači medalja dobiti i novčane nagrade, tako da je za zlatnu medalju izdvojeno 35.000 evra, za srebro 30.000, dok bronza „vredi“ 25.000 evra.

Nikić: Kao da smo osvojili zlato

– Ovo je jedan od lepših događaja u mom životu. Osećam se kao da smo osvojili zlato. Ne mogu da opišem ovaj momenat – istakao je vaterpolista Slobodan Nikić na putu ka Skupštini grada.

Ekipa uz osvajače medalja

Više hiljada građana dočekalo je aplauzima i ostale članove srpskog olimpijskog tima. Pozdravljeni su i strelci Damir Mikec i Zorana Arunović, koja je osvojila četvrto mesto u streljaštvu, jedna od najuspešnijih srpskih olimpijki svih vremena Jasna Šekarić, sedmoplasirani kajakaš iz Londona Marko Novaković, rvač Aleksandar Maksimović, bokser Aleksandar Drenovak, tekvondistkinja Dragana Gladović i drugi sportisti.

Zlatić: Ovo je fenomenalan prizor

– Divno je biti ovde. Ovo je fenomenalan prizor, hvala puno na ovom lepom dočeku i možda se vidimo još koji put na ovom istom mestu – rekao je Andrija Zlatić, koji je prvi od naših sportista osvojio medalju u Londonu.

Đilas: Slavićemo više posle Rija

– Nadam se da ćemo za četiri godine u Rio de Žaneiru da uradimo mnogo više. Mi smo takav narod da prihvatamo samo zlatnu ili bilo koju drugu medalju, a ostale rezultate i ne primećujemo. Međutim, veoma je teško uopšte plasirati se na Olimpijske igre. Očekujem da za četiri godine slavimo još više nego sad. Kada je Ivana Maksimović pre dve nedelje rekla da želi da i ona jednom izađe na ovaj balkon ja sam joj kazao da je on tu, da se neće pomeriti. To je Divac izmislio 1995. godine – rekao je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas na koktelu u Skupštini grada posle svečanog dočeka srpskih olimpijaca.

Divac: Ponosan sam na sve sportiste

– Ponosan sam na srpske sportiste i njihove uspehe i zahvalan sam svim partnerima, pre svega Gradu Beogradu i gradonačelniku Đilasu koji je bio oslonac celog ovog projekta koji smo predstavili pre tri godine za Igre u Londonu – jasan je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac.