Mogu do medalje u Riju

Sam Marko Novaković, koji izgledom, tačnije građom, savršeno podseća na „Hulka“, još uvek nije svestan kakav je efekat proizveo njegov nastup u Londonu. Zahvaljujući vaterpolistima, Andriji Zlatiću, Ivani Maksimović i Milici Mandić imao je tu čast da se sa balkona Skupštine grada pokloni navijačima i da doživi pravo emotivno ushićenje.

– Osećaj je zaista fantastičan. Stajati pred tolikim brojem ljudi nešto je neopisivo – prvo je što je rekao Novaković posle dočeka poslednjeg dela srpskog olimpijskog tima iz Londona.

As Bečeja ispunio je obećanje dato neposredno pred polazak u London. Cilj mu je bio da dođe do finala i da se u njemu okuša sa najboljima. Sedmo mesto zadovoljilo je trenutne apetite najboljem srpskom kajakašu na 200 metara, međutim Novaković ima vrlo ambiciozne planove u narednom periodu koji bi trebalo da se krunišu na sledećim Olimpijskim igrama 2016. godine.

– Takmičio sam se sa najboljima i video da ne zaostajem mnogo u odnosu na one koji su se okitili medaljama u Londonu. Predstoji mi naporan rad, koji mora biti usklađen sa planom treninga. Verujem, tačnije ubeđen sam da imam snage i znanja da do naredne olimpijade dođem do tog nivoa da se mogu nadati medalji. Optimista sam, jer sam se uverio da sam u ravni sa najboljima. Dobio sam na dodatnom samopouzdanju, a motivi mi nikada nisu nedostajali – završio je Marko Novaković, a zatim pohitao prema autobusu.

Bicepsi za ponos

Sprinterska disciplina na 200 metara jedna je od napornijih u kajaku. Odlična građa se podrazumeva, međutim pogled na bicepse Marka Novakovića jednostavno ostavlja bez daha sve poklonike sporta.

– Nikada nisam ciljano vežbao u nameri da mi bicepsi budu posebno izraženi. Ne opterećujem se izgledom, niti obimom ruku. Ovakva građa je proizvod napornih treninga, a bicepsi su samo posledica discipline kojom se bavim u kajaku – skromno je naveo Novaković, uprkos činjenici da su mnogi ispod balkona Skupštine grada želeli da se slikaju sa njim dok pozira sa nategnutim bicepsima.

Dobri uslovi za pomeranje granica

– U klubu (Bečej) zaista imam odlične uslove za rad. Ne žalim se, zadovoljan sam čitavim ambijentom i načinom na koji treniram. Svi preduslovi za dostizanje krajnjeg cilja su uglavnom ispunjeni, tako da mi jedino preostaje da se kao i do sada, posvetim treninzima – istakao je vedrim tonom srpski kajakaš.

Žal za Olimpijskim selom

– Zbog udaljenosti jezera Iton, na kojem su se održavala takmičenja, nismo bili smešteni u Olimpijskom selu. Svratio sam u par navrata do kolega iz tima i uverio se da je ambijent jedinstven. Žao mi je što nismo bili na okupu, nadam se da će u Riju biti drugačije – pomalo setno prokomentarisao je Novaković jedan od doživljaja iz Londona.