Sa Kazahstanom za bronzu

Diktirali su Rusi brazilski tempo od početka meča, ali su momci u crvenim dresovima odlično parirali pred svojim golom i još jednom raspoloženog Aksentijevića. Imali su predstavnici Srbije i svoje šanse, ugrožavali su Gustava sa svih pozicija, ali je čuvar mreže bio na visini zadatka. To je njegovim saigračima ulivalo samopouzdanje da kruže oko našeg gola i čekaju grešku. Ona je nažalost stigla kada je Perić izgubio loptu, a još jedan “karioka” sa ruskim pasošem Lima bio nemilosrdan. Krenuli su naši momci tada znatno angažovanije, lopta je išla od noge do noge, ali je Gustavo spuštao rampu za svaki šut. Sve do trenutka kada je ruski golman srušio našeg igrača, sudije nisu dosudile penal, ali se Brazilac povredio, što su “orlovi” iskoristili. Kocićje posle samo nekoliko minuta majstorijom pobegao čuvaru i raspalio po lopti, a ova odsela iza leđa rezervnog golmana Rusa (1:1).

Na žalost Srbije i više od 11.000 navijača u Areni, Gustavo se vratio među stative i nastavio da brani i teže udarce nego one kod izjednačujućeg gola. I opet su gosti dočekali pad koncentracije naših igrača. Kocić je izgubio duel sa stamenim Abramovim koji je još jednom doneo prednost svom timu. Na sreću, Lima je nesmotreno dobio drugi žuti karton, a Srbija igrača više nekoliko minuta, što je iskorišćeno uigranom akcijom a čovek odluke još jednom je bio Simić. Rusi su pred kraj regulalarnih 40 minuta napravili peti prekršaj, ali naši momci nisu ni tada ni u dodatnih deset minuta ubedili sudije da dosude penal sa deset metara. To nas je na kraju koštalo pobede jer je još jedan Brazilac Robinjo majstorski proigrao Romula iz auta, što su pokušavali ceo meč, na kraju je i uspelo i odvelo Ruse u novo veliko finale i priliku da osvoje zlato koje čekaju od 1999.

Aksentijević: Nismo mogli sa Brazilcima

– Mogli smo protiv Rusa, ali ne i protiv Brazilaca. Sistem možda jeste glup, ko ima novac može da kupi celu reprezentaciju Brazila i da osvoji sve. To nije pravedno, ali sta je tu je. Preponosan sam na ove momke, nadam se da će bronza biti prava nagrada za sav naš ulozeni trud. Ne smemo mnogo da tugujemo, ostavili smo srce na parketu protiv najskuplje reprezentacije na svetu. I u svlačionici sam odmah rekao igračima da moramo da budemo ponosni na ovo što smo učinili. Pa mi do juče nismo postojali – bio je preplavljen emocijama posle meča naš golman Miodrag Aksentijević.

Kovačević: Lavovska borba

– Da nam je neko pre početka šampionata ponudio polufinale, Rusiju kao rivala i produžetke, mnogi u to ne bi poverovali. Borili smo se lavovski, ali nam je falilo i koncentracije, što se najbolje videlo kod primljenih golova iz prekida. Takođe, možda smo opteretili previše neke igrače, povreda Kocića je posledica toga, ali verujem da nije ništa ozbiljno. Mislim da Arena može biti ponosna na ove momke i da nikoga nismo ostavili ravnodušnim – istakao je selektor Srbije Aca Kovačević.

Perić: Tužan i ponosan

– Tužan sam, ali i ponosan na svoje saigrače, na sve ono što smo prikazali na ovom turniru. Čestitke Rusima, ali ne bi bilo nezasluženo i da smo se mi našli u finalu. Još ništa nismo osvojili. Treba da se odmorimo i što bolje se pripremimo za utakmicu za treće mesto. Znam da će biti jako teško, ali ovaj poraz ne treba da nas slomi, već da budemo uzdignute glave i probamo da osvojimo bronzu – naglasio je kapiten Marko Perić.

–