Bolja klima za investitore

– Na osnovu toga Grad treba da naplati 2.6 milijardi dinara, a do sada je u budžet stiglo 1.2 milijarde dinara. Na žalost, do pre godinu, dve nije bilo kranova u Beogradu, koji su sada počeli da se pojavljuju. To još uvek nije dovoljno, ali smo na putu da postanemo grad kranova, a to onda znači nove stanove i nova radna mesta – istakao je Vesić.

Govoreći o stanju u prigradskim opštinama, gradski menadžer je naveo primer naselja Guberevac u opštini Sopot, koji u 21. veku nema vodu i to pokazuje šta sve stanovnicima glavnog grada nedostaje.

– Pokretanjem radova na asfaltiranju i izgradnji vodovoda u ovoj opštini pokazujemo da na isti način tretiramo centar grada i periferiju. Tako ćemo tokom ove godine u Altini uraditi fekalnu kanalizaciju kojom ćemo povezati osnovnu školu i vrtić. Kanalizacija je veliki problem, jer je trećina grada nema. Mi smo izgradnjom Fabrike vode „Makiš dva” obezbedili dovoljne količine vode, a ove godine kreće rekonstrukcija „Makiša jedan”. Jedan od velikih projekata u sledećoj godini biće izgradnja pet fabrika za preradu otpadnih voda, projekat koji može da bude vredan pola milijarde evra, koji će se finansirati javno-privatnim partnerstvom – rekao je Vesić i dodao da će se svi veliki projekti u Beogradu finansirati na taj način.

On je kazao da je juče raspisan oglas za podnošenje prijava za priznavanje kvalifikacija u projektu javno-privatnog partnerstva Grada za pružanje usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada, a da će tokom sledeće nedelje takav oglas biti raspisan za pružanje usluga gradskog prevoza putnika.

– Ovaj projekat može biti vredan i do 300 miliona evra, a podrazumevaće ne samo uređenje deponije Vinča u ekološkom smislu, već i preradu otpada, kao i proizvodnju struje iz njega. Time će se dobiti nekoliko stotina novih radnih mesta. Mi smo već počeli sa separacijom otpada, u gradu su se pojavili kontejneri za odlaganje stakla. Imamo nameru da podzemne kontejnere koje smo nasledili a koji ne funkcionišu dobro pretvorimo u kontejnere za separaciju otpada. Kako se odnosimo prema rekama, pokazuje podatak da u Beogradu ima 106 ispusta kanalizacije u Savu i 120 u Dunav – objasnio je Vesić.

Prema njegovim rečima, u Beogradu nema dovoljno investicija, između ostalog i zbog toga što investitori nisu imali informacije o potencijalima za investiranje u pojedinim opštinama.

– Naš cilj je da u svakoj od opština privučemo bar jednu investiciju u narednih nekoliko godina, kako što je slučaj u Obrenovcu. U komunikaciji smo sa agencijom SIEPA i pripremili smo potencijale naših prigradskih opština, na taj način će Beograd prvi put imati šta da ponudi stranom investitoru – naveo je Vesić.

Govoreći o uređivanju grada, on je naglasio da i pored štednje na koju je Grad bio prinuđen zbog nasleđenih dugova, radi sve kako bi Beograd izgledao lepše i uređenije. U saradnji sa odgovornim kompanijama renoviraju se fasade i parkovi, a dobar primer je uređenje Cvetnog trga, za koji je sa kompanijom „Deleze” potpisan ugovor.

– Pokrenućemo čitav niz akcija u kojima ćemo kompanijama ponuditi da učestvuju u finansiranju, kao što je Fond za mlade talente koji kreće od 1. januara. Isto tako pozvaćemo odgovorne kompanije da učestvuju u održavanju spomenika kulture u glavnom gradu, a na njima će biti postavljena tabla sa imenom donatora. Na taj način ćemo obnoviti ideju zadužbinarstva koje gotovo i da nema, a to je praksa na zapadu – rekao je Vesić.