Kriza obara cene stanova

Već duže vreme primetan je pad cena stanova prouzrokovan rastom evra, smanjenjem kupovne moći građana i nepovoljnim uslovima za uzimanje kredita, a predviđa se da će se ovakav trend i nastaviti.

– Tržište stanova je zamrlo zbog krize. Prodavci su spremni i da koriguju cene i da ih znatno smanje, ali su kupci često nerealni u svojim zahtevima i pokušavaju da kupe stanove po ceni koja je apsolutno ispod tržišne. Na primer, oni misle da mogu da nađu stan od 100 metara kvadratnih na Terazijama ili u nekoj drugoj luksuznoj zoni po ceni od 100.000 evra, a to naravno vređa prodavce – kaže za Danas Kaća Lazarević iz agencije Alka nekretnine.

Ona navodi i da uprkos nižim cenama stanova u centru, kvadrat u ovim delovima grada nije pao ispod 2.000 evra, dok se znatniji pad cena više oseća u prigradskim naseljima. Najdrastičnije je opala vrednost kuća, a još nije poslovnog prostora za kojim je veoma opala tražnja. Ni izdavanje stanova nije više isplativo kao nekad, jer se zakupljuju po prepolovljenim cenama, pogotovo oni veći. Jednosobni stanovi i garsonjere još uvek drže cene od 250 do 300 evra, jer je za njima i najveća potražnja.

Prodavci nekretnina odskora su dodatno obeshrabreni u pokušajima da za svoje stanove nađu kupce, jer je povećan porez na kapitalnu dobit. Oni koji su u posedu stana manje od 10 godina, obavezni su da, umesto dosadašnjih 10, plaćaju 15 odsto na ime ovog poreza.

Skoro se u javnosti spekulisalo i da postoji mogućnost da ulaganjima stranaca tržište nekretnina živne, ali se ispostavilo da su takva očekivanja nerealna.

– Svi čeznu za strancima, ali njih jednostavno nema. Čak se ponekad plasiraju priče kako dolaze Rusi ili neko drugi, ne bi li se malo pokrenulo tržište, ali od toga nema ništa. Oni malobrojni koji se odlučuju na kupovinu stana skoro isključivo su naši ljudi – kaže Kaća Lazarević.

Energetski pasoši (ne)će uticati na cene nekretnina

Od 1. oktobra za sve objekte koji su u prometu nekretnina obavezno je da poseduju energetski pasoš, kojim će se svrstati u neku kategoriju, od A do G, u zavisnosti od energetske efikasnosti. Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije kaže da će to ubuduće značiti i drugačiji obrazac za formiranje cena nekretnina.

– Uvođenje energetskih pasoša znači da će se ubuduće, pored lokacije pri kupovini stana obraćati pažnja i na to kolika je energetska efikasnost zgrade u kojoj se kupuje neka nekretnina – kazao je Šumarac.

U prvoj fazi, ovim dokumentom samo će se utvrđivati potrošnja energije za grejanje objekata, ali je predviđeno da se stari objekti unaprede barem za jednu kategoriju, tako što će menjati prozore i stolariju i postavljati dodatnu izolaciju fasade. Iz „Alka nekretnina“ kažu da će ovi pasoši i obaveze koje iz njega proističu pre svega uticati na gradnju novih zgrada, a da za objekte nešto starijeg datuma trenutno ima prečih stvari.

– Imate zgrade u kojima su ulazi prljavi, a razbijena stakla ili polupani sandučići se ne menjaju, a sada se priča o energetskim pasošima, koji su sami po sebi dobri, ali u siromašnoj zemlji kao što je Srbija, potrajaće dok takva praksa zaživi – kaže Kaća Lazarević.