Najposećeniji dvorski kompleks

Veliki redovi ispred dvorskog kompleksa na Dedinju iznenadili su i vodiče zadužene da kroz kompleks provedu zainteresovane posetioce, koji su u toku šetnje imali priliku da, prvi put, vide „Rekreacioni centar“ zgradu koja je bila zamišljena kao prostor za opuštanje sa zatvorenim bazenom i stolovima za masažu, ali se kasnije pokazala potpuno neupotrebljivom. Takođe, posetioci su uživali i u skulpturama Ivana Meštrovića „Povijest Hrvata“, „Sfinga“ i „Miloš Obilić“, a obišli su i muzičku terasu na kojoj se nalazi delo Tome Rosandića „Violonista“. Ipak, mnogi su očekivali da će moći da pogledaju i unutrašnjost Dvora, što zbog velikog broja posetilaca nije bilo u planu.

– Ovo je moja prva poseta Dvoru. Obišla sam ceo svet, a ovde nikada nisam bila, samo sam na slikama videla kako sve to izgleda. Iskreno, nisam ni znala da je on otvoren za javnost. Obavezno ću dovesti svoje prijatelje iz inostranstva da i oni vide – kaže Marita koja je godinama živela u Americi.

Interesovanje za Muzej istorije Jugoslavije takođe je bilo ne tako malo. Tamo su posetioci mogli da, kroz kolekciju Muzeja i razne snimke iz arhiva Radio Beograda i RTS-a, vide kako se tehnika za svakodnevnu upotrebu razvijala u Jugoslaviji. Za posetioce je bila otvorena i Kuća cveća sa stalnom postavkom štafeta. Ekipa Danasa tamo je zatekla i nekoliko turista iz Slovenije koje žal za prošlim vremenom često dovodi u Beograd gde, neizostavno, posećuju Kuću cveća.

Muzej Zepter se u Noći muzeja pohvalio novim umetničkim delom. Naime, Margaret Tačer je stigla u Beograd, odnosno slike Tafila Musovića iz ciklusa „U bašti razuma“, koji je inspirisan ličnošću Tačerove, prve premijerke Velike Britanije. Pored toga, posetioci su uživali u standardno dobroj postavci koja obuhvata dela Olje Ivanjicki, Ljube Popovića i drugih.

U Nacionalnoj galeriji bila je izložena svojevremeno zabranjena slika Miće Popovića, odnosno portret koji prikazuje jugoslovenskog predsednika sa suprugom i holandsku kraljevsku porodicu.

– Slika je fascinantna – kratko je prokomentarisao jedan od posetilaca.

I Narodni muzej otvorio je svoja vrata svim zainteresovanim građanima. Tamo je bila postavljena izložba „Balkan između grčkog i keltskog sveta“,

– Ona je rezultat decenijskog istraživanja sa lokaliteta Kale, u selu Krševica kod Bujanovca, i jedinstvena je prilika da se vidi šta sve predstavlja taj lokalitet – kaže Gordana Grabež iz ovog muzeja i dodaje da je izložba otvorena do septembra. U Narodnom muzeju je organizovana i radionica „Pitajte arheologa“, koja je privukla veliki broj radoznalih posetilaca.

U Studentskom kulturnom centru priređena je izložba „Oficirski dom, dobro došli na bal“, koja je vratila u vreme kada su se u SKC-u održavali balovi, a prikazan je i film sa Sveslovenskog bala iz 1938. godine, koji su posetioci odgledali sa velikim interesovanjem. Tu su bile izložene i fotografije na kojima je kneginja Olga Karađorđević. U Srećnoj galeriji SKC-a ljubitelji stripa su uživali u izložbi radova inspirisanih Hugom Pratom.

Muzej na mestu prve električne centrale

Zanimljivu postavku u Noći muzeja imao je Muzej nauke i tehnike, koji se nalazi na mestu gde je nekada bila prva javna električna centrala u Srbiji. EPS-ovo privredno društvo „Elektrodistribucija Beograd“ je pre nekoliko godina ustupilo Muzeju ovu zgradu na Dorćolu. Takođe, mnogi predmeti koji se sada nalaze u Odeljenju elektroprivrede Muzeja potiču iz EPS-a, iz njihovih hidro i termoelektrana, distribucija i kopova uglja. Muzej je u Noći muzeja posetio i Dragomir Marković, direktor EPS-a.

– EPS godinama podržava Muzej nauke i tehnike. Istorija elektroprivrede je 1893. godine krenula upravo sa ovog mesta, jer je Đorđe Stanojević odavde pustio u pogon prvu centralu u Beogradu. Tada je bilo malo varoši u Evropi koje su mogle da se pohvale električnom centralom – kazao je Marković. Prema njegovim rečima, EPS je, kao društveno odgovorna kompanija, prepoznala kao važan segment ulaganje u nauku i tehniku, ali i u edukaciju, ekologiju i obnovljive izvore. U ovom Muzeju posetioci su, u okviru postavke „Drugi krug“, mogli da vide više od 400 interesantnih predmeta iz 25 muzejskih zbirki. Pažnju je naročito privukao „kaufman“, cevne orgulje, iz 1926. godine, na kom su svirali učenici odseka za orgulje Muzičke škole „Stanković“ i studenti FMU.

U okviru Muzeja nauke i tehnike je i Dečji muzej. Svi posetioci mogli su premijerno da poslušaju priču koju su ispričale igračke, te da se upoznaju sa razvojem tehnoloških dostignuća kroz istoriju. Više od 60 eksponata je deci dočaralo u kakvim se uslovima živelo od kraja 19. veka pa sve do danas.