Za zapošljavanje potrebno 2,6 milijardi dinara

Kako je naglašeno, Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za narednu godinu, koji je Vlada usvojila ovih dana, definiše se politika Vlade u oblasti zapošljavanja, kao i način njegove realizacije preko odgovarajućih ministarstava. Tim dokumentom je planirano šta je realno moguće uraditi, koje oblasti treba staviti u prvi plan i koliko sredstava obezbediti za zapošljavanje najugroženijih grupa nezaposlenih koje su definisane kao prioriteti.

„Verujem da će dobro razvijen socijalni dijalog u lokalnim samoupravama i rad lokalnih saveta za zapošljavanje, u koji su uključeni i zaposleni u našim filijalama, u 2014. godini doneti dobre rezultate. Najvažnije je da zajedno dobro kanališemo mere na lokalu i uskladimo ih sa Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja. Da li će se aktivne mere odnositi na pripravnike, stručnu praksu, različite obuke za mlade, novo zapošljavanje, podsticanje preduzetništva kroz benefite, zavisiće od potreba na lokalnim tržištima rada“, kaže Siniša Nadbantić, direktor NSZ.

Kraj godine bio je povod da se sumiraju i rezultati. Prema podacima NSZ, u budžetu za 2013. godinu za programe i mere politike zapošljavanja bilo je opredeljeno 3,4 milijardi dinara, ali je se rebalansom ta suma svela na 1,18 milijardi, što je razlog nepotpune realizacije postavljenih ciljeva.

„Smanjenje sredstava najviše se odrazilo na realizaciju programa dodatnog obrazovanja i obuka, subvencija za zapošljavanje i javnih radova, u koje je planirano uključivanje 18.350 lica, a do sredine decembra uključeno je 8.306 lica ili oko 45 odsto od planiranog“, objašnjavaju u NSZ. Ipak, rebalans budžeta nije se odnosio na budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, iz kojeg se finansiraju mere namenjene ovoj grupi nezaposlenih.

„Od planiranih 2.980 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, u mere finansijske podrške uključeno je 2.396 lica“, navode iz NSZ.

Nezaposlenost mladih

Broj mladih nezaposlenih lica, do 30 godina, trenutno iznosi 208.144 ili 28 odsto od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji. „To je veliki broj, reč je o licima koja prvi put traže posao. Njihov ograničavajući faktor pri uključivanju u tržište rada jeste to što nemaju radnog iskustva. Poslodavci, naime, čak i za najelementarnije poslove, uvek traže radno uskustvo od bar šest meseci ili godinu dana. NSZ mladima zbog toga, kroz različite mere, omogućava da steknu iskustvo i tako povećaju konkurentnost“, kaže Nadbantić.

Brojke po regionima

Prema podacima NSZ, beogradski region u udelu ukupne nezaposlenosti u Srbiji učestvuje sa 14,1 odsto, Vojvodina sa 26, a Šumadija i zapadna Srbija imaju udeo od čak 32 odsto. Jug i istočna Srbija u udelu nezaposlenosti čine 26,3 odsto, a Kosovo tek 1,5 odsto.