Američki „diksi-gajsi“ doplovili do Gvozdenih vrata

Dunav kao Misisipi

Autor: J. B. K. - D. B.

Tekija - Grupu muzičara iz Amerike, „Blasting Company“ , dvadesetpetogodišnjaka koji su detinjstvo proveli pecajući somove na reci Tenesi, u istoimenoj američkoj državi i na velikom Misisipiju, sudbinski vetrovi su ovog leta nakon Pule, Beograda gde su „oduševili Knez Mihailovu“, Skoplja i Niša gde su se približili „Nišvilu“, doneli do Tekije. Taman na vreme da dodatno podgreju najvrelije dane ovog leta i na momente do usijanja dovedu raspoloženje posetilaca Tekije koji su došli na nezvanično svetsko prvenstvo u lovu soma na bućku.

Tekijanci, gosti iz mnogih gradova Srbije i stranci, nisu krili iznenađenje i oduševljenje srpskim i balkanskim pesmama i diksi-džez notom američkih diksi gajsa, kao što ni ovaj putujući džez-etno kvartet iz Tenesija nije skrivao uzbuđenje i ushićenje zbog nastupa u kraju majstora narodne i izvorne balkanske i romske muzike, odmah preko puta rumunskih Karpata odakle potiče i još jedan melos u koji su od malena zaljubljeni.

- Jedan od naših neostvarenih zajedničkih snova je da se spuštamo Misisipijem i sviramo američki Nju Orleans diksi predratni džez i etno sa Balkana, a u pauzi lovimo i sladimo se somovinom - otkriva nam trombonista i trubač Džastin, nastavljajući: - Znaš šta, kada smo iz autobusa stigli u Đerdapsku klisuru, i kada smo videli o kakvoj reci, prirodi i prastarom i zanimljivom načinu lovu na soma je ovde reč - nisam mogao da verujem! Svi smo zdušno povikali isto - čoveče, pa ovo je još jedan naš san! Kako bi bilo dobro da to o čemu maštamo jednom probamo i ovde, da izvedemo taj isti rafting Dunavom!

- Ovo je vaša najveća reka, vaš kralj reka ili ‘The river’, isto kao što je Misisipi naša. Ovo jednostavno ne može da bude slučajno - ubacuje se Brendon, koji svojom tubom, kako kažu, oduvava misli.

Nimalo slučajno nije oduševljenje ovih američkih momaka Srbijom i njenom muzikom. Naime, majka braće Džoša i Džastina je u njihovom rodnom mestu vodila folklor, pratila je i izučavala narodne igre sa Balkana, a po precima imaju i rumunske krvi, ali je izgleda najveći „krivac“ američki komšija srpskog porekla - stari harmonikaš Milovan Petrović.

- On nas je u to uveo i tome učio, on je naš guru - kaže detinje iskreni Džoš, pominjući da je kvintet „Blasting Company“ počeo kao duo, a raniji naziv bio im je „Petrović Blasting Company“.

Nesumnjivi uticaj Milovana Petrovića uticao je da numere „Stani, stani Ibar vodo“, „Mesečina“, „Jovano Jovanke“, srpska i romska kola i mnoge druge pesme u njihovom balkanskom repertoaru zvuče tako iskreno, energično i tehnički savršeno. U to su imali prilike da se uvere Tekijanci i njihovi gosti, jer su uz domaće trubače, Brendon, Čarls i braća Džoš i Džastin, pozdravili i alase-bućkaroše nakon predaje ulova soma i papreno začinili takmičenje majstora u kuvanju riblje čorbe. Još da im se peti član ovog kvinteta, gočista, pridružio iz Plovdiva da upotpuni tubu, trubu i trombon i harmoniku - bilo bi eksplozije.

Ljubav prema balkanskom melosu učinila je da za ove momke na posebnom pijedestalu budu kraljevi ovdašnje etnomuzike i balkanskog džeza: Šaban Bajramović, Ferus Mustafov, Luis i mnogi drugi koje neprestano „skidaju“ preko „Ju-tjuba“, i rado ističu kao svoje uzore o kojima pričaju sa strahopoštovanjem. Sada su u Guči, a posle... Možda Plovdiv, možda Srbija pošto ih je i na ovoj „Zlatnoj bućki Đerdapa“ jedan orkestar već „vrbovao“ za svirku na svadbi.

Petica za soma

Momci iz „Blastnig kompanija“ osvajaju vlaški melos i tehniku, pa priliku da sviraju na „Zlatnoj bućki Đerdapa“ i probaju ovdašnjeg soma nisu hteli da propuste ni po koju cenu. Na svoje i zadovoljstvo domaćina.

- Ovde nam je sve savršeno, svi su neverovatno predusretljivi i srdačni prema nama, čak je i som manje mastan i dosta ukusniji od onog sa Tenesija i Misisipija... ili ga ovde spremaju tako savršeno! - prenose svoje utiske diksi gajsi sa Misisipija kojima se deo snova ostvario u Tekiji u čemu su im zdušno pomagali Kladovljanin Darko Bogojević i ekipa ‘’Đerdap turista’’ iz Kladova.