Kvalitet života u kasnijem dobu

Druga godina ovog jedinstvenog indeksa pokriva 96 zemalja i pokriva 91 procenat ukupnog stanovništva starijih od 60 godina. Naša vizija je svet u kome će se starije osobe ispuniti svoj potencijal i moći da vode dostojanstven aktivan, zdrav, siguran život.

Saopštenje će biti sinhronizovano i za njega postoji interesovanje kod sledećih medijskih kuća CNN, BBC World TV and Radio, Al Jazeera, Associated Press, Financial Times, Economist, Guardian, Sky. Partner HelpAge International u Srbiji je Crveni krst Srbije. Prošle godine od 91 zemlje koje su uključene u ovo istraživanje, Srbija je zauzimala 64. mesto, ove godine od 96 zemalja Srbija je na 78. mestu. Glavni razlog zašto Srbija zauzima ovu poziciju je visoka stopa nezaposlenosti starijih radnika.

Indeks ne pokazuje koja su najbolja a koja najgora mesta da se na njima ostari, već predstavlja alat koji treba da ohrabri države kako da se suoče sa izazovima demografskog starenja. Ovde moramo da istaknemo da nije stvar u takmičenju, već u učenju. Indeks nam omogućava štednju resursa i mogućnost učenja od drugih i preuzimanje i prilagođavanje uspešnih modela od drugih. Indeks može da pomogne vladama da identifikuju politike i institucionalne okvire koji vode ka boljem kvalitetu života starijih osoba.

Indeks je konstruisan tako da prikaže multidimenzionalnu prirodu kvaliteta života starijih. Dizajniran je na premisi da su sigurnost prihoda, zdravstveno stanje, pozitivni lični kapaciteti (vezani za zaposlenje i obrazovanje) kao i pozitivni elementi okruženja (sa fokusom na transportu, ličnoj bezbednosti, društvenim vezama i učestvovanju u društvenom životu) važni aspekti kvaliteta života starijih osoba. Ove vrednosti su merene sa preko 13 indikatora za koje postoje dostupni internacionalni izvori, a sam indeks je suma sva četiri merena domena i daje zbirnu situaciju u državi.

Ovi podaci dolaze iz takvih izvora kao što je Svetska banka, Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna organizacija rada, UNESCO i Gallup. Ovi podaci su izabrani, jer su dostupni i uporedivi za veliki broj zemalja.

Do 2050. godine broj starijih osoba na planeti će porasti na više od dve milijarde i hitno nam je potreban bolji kvalitet podataka i informacija na osnovu kojih ćemo razviti odgovore na globalne izazove, ali i načine da starije osobe pozovu svoje nacionalne lidere na odgovornost.

Nije sve u novcu

Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika, nacionalno bogatstvo, nije nužno u direktnoj korelaciji sa boljim položajem starijih osoba: zemlje iz G20 su raspoređene po celoj listi Indeksa. Na primer Čile i Urugvaj su ispred bogatije Belgije. Ovi podaci nam govore da ekonomski rast ne dovodi nužno do poboljša položaja starijih ljudi.

Zašto je Indeks potreban

Pomaže da se shvate izazovi i da se uči od uspešnih, podstiče dalje istraživanje i poboljšanje sakupljanja podataka, pogotovo u zemljama u razvoju. Takođe nudi lak pristup i poređenje postojećih podataka širom sveta. On je sočivo kroz koje sve države mogu da posmatraju neka osnovna pitanja: Da li imamo univerzalnu penziju? Ako ne, zašto ne? Kakav je kvalitet zdravstvene zaštite starijih osoba? Kakvi su uslovi zapošljavanja i obrazovni status starijih? Zašto su stavovi starijih neophodni za uspešno kreiranje politika?

Šta se pokazuje

Ulazak u starenje korakom mesečara: Ove godine na prvom mestu je Norveška, Švedska pa Švajcarska, na četvrtom mestu našla se Kanada. Zemlje u kojima populacija najbrže stari: Jordan, Laos, Mongolija, Nikaragva i Vijetnam, i u kojima će se broj starijih utrostručiti do 2050. godine sve se nalaze u donjoj polovini liste Indeksa, što sugeriše da njihovi lideri moraju da veoma aktivno rade na pitanjima starenja kako bi izašli u susret potrebama svojih starećih populacija. Mnoge istočnoevropske zemlje – uključujući Rusiju i Ukrajinu – do 2050. godine imaće oko 30 procenata starijih u svojoj populaciji, ali se nalaze u donjoj polovini liste Indeksa.