Glasanje na neodređeno vreme

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji, koji su zakazani na zahtev Socijaldemokratskog saveza Makedonije šefa Zorana Zaeva, najpre su odloženi sa 24. aprila na 5. jun 2016. godine, da bi u sredu bili otkazani na neodređeno vreme. Oba puta na zahtev Socijaldemokratskog saveza Makedonije i Zaeva. Kad je sledeći termin za parlamentarne izbore u Makedoniji ne zna niko, kao ni koja će vlada do tog datuma voditi zemlju.

Prema navodima skopskih medija, Zaev je za to da se izbori održe na jesen, međunarodna zajednica misli da je bolje da se zakažu za neki datum u 2017. godini, a Demokratska unija za integraciju, stranka etničkih Albanaca šefa Ali Ahmetija, kojoj je formalno prepuštena odlučujuća uloga u daljem vođenju makedonske krize, ne brani ni da se sa izborima sačeka do njihovog redovnog termina – proleća 2018. godine.

Koja će vlada do tog trenutka voditi zemlju takođe se ne zna. Makedonska vlada se juče gotovo vratila svom sastavu iz vremena pre oktobra prošle godine, kad su, posle dogovora četiri najveće političke stranke i SAD i EU, dogovora iz Pržina, u vladu uključena dva ministra opozicionog SDSM-a i nekoliko državnih sekretara iz te stranke. Mada je SDSM u sredu podsećala da su njeni kadrovi na mestu ministara za unutrašnje poslove i rad i socijalnu politiku kao i nekoliko državnih sekretara podneli ostavke samo za slučaj da parlament bude raspušten, tehnički makedonski premijer Emil Dimitrijev je ove ostavke aktivirao i na ministarska mesta vratio Mitka Čavkova i Dimeta Spasova. Za to je očito obezbedio parlamentarnu podršku. Ipak, na čelu vlade nije došlo do obnove pređašnje kadrovske situacije, te je zasad Nikola Gruevski samo šef vladajuće VMRO-DPMNE.

Sve što se Makedonija više zapetljava u nigde dosad viđena pravno-politička rešenja – čak se razmatrala i mogućnost da novinarima pod pretnjom kazne bude zabranjeno iznošenje ličnog mišljenja – to predstavnici međunarodne zajednice više pozivaju domaće aktere da ne potkopavaju navodne napore za jačanje pravne države. Na toj liniji se sada u prvi plan, umesto održavanja izbora čime se u u demokratiji rešavaju političke krize, kao glavna stvar gura amnestija koju je za 56 lica 12. aprila doneo makedonski predsednik Georgi Ivanov i zahtev da političke stranke obezbede uslove za rad specijalnog tužilaštva, u čijoj je nadležnosti prikupljanje dokaza za eventualna krivična dela otkrivena tajnim prisluškivanjem – što je takođe nigde viđen pravni presedan. Ove je zahteve juče u Skoplju ponovio i pomoćnik američkog državnog sekretara Hojt Brajan Ji.

Stoltenberg: Ili NATO ili amnestija

Brisel – I generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg se prvi put uključio u rešavanje makedonske političke krize. On je, kako prenose skopski mediji, pozvao makedonske političke stranke da se odluče između NATO i amnestije koju je doneo makedonski predsednik Georgi Ivanov. „Vrata NATO su još otvorena, ali od suštinskog značaja je da lideri zemlje reše probleme vladavine prava, uključujući povlačenje predsedničke amnestije“, rekao je Stoltenberg. Dosad je prepreka za prijem Makedonije u NATO bio spor sa Grčkom oko imena.