– Evropski i američki lideri dogovorili su se da se Rusiji ne ukidaju sankcije ukoliko ona ne obustavi rat u Ukrajini, saopštile su Sjedinjene Države usred priprema francuskih poslanika da razmotre ukidanje kaznenih mera Moskvi. „Kada je reč o Ukrajini, lideri su ponovili da odbacuju rusku okupaciju i pokušaje prisvajanja Krima. Postignuta je saglasnost da je potpuna implementacija sporazuma iz Minska i dalje od suštinskog značaja. Lideri su ponovili da će Rusiji sankcije biti ukinute ako se bude potpuno primenjivao sporazum iz Minska“, navodi se u saopštenju Bele kuće, koje je izdato nakon sastanka u ponedeljak u Šlos herenhausenu u Hanoveru.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Sporazum iz Minska postigle su u februaru 2015. Francuska, Nemačka, Rusija i Ukrajina u beloruskom glavnom gradu. Potpunom primenom sporazuma ruske snage bi bile prisiljene da se povuku iz istočnog dela Ukrajine, a Ukrajina bi povratila kontrolu nad svojim granicama u zamenu za poluautonomiju regiona pod ruskom okupacijom.
U saopštenju nije ništa rečeno o Krimu za koji važi poseban paket sankcija. „Kada je reč o Rusiji/Ukrajini, složili su se da je važno i dalje podsticati Rusiju da se ponaša odgovorno i u skladu s međunarodnim zakonom i da se potpuno primenjuje sporazum iz Minska“, navodi se u saopštenju britanskih lidera, piše EUObzerver. U saopštenju Nemaca se govori samo o „zabrinutosti zbog situacije u Ukrajini“, dok se francuski i italijanski lideri, koji su takođe prisustvovali sastanku, nisu oglašavali povodom tog pitanja.
Američki predsednik Barak Obama je ranije tokom dana u svom govoru u Hanoveru rekao da „je potrebno da se sankcije Rusiji zadrže na snazi“ dok ne obustavi rat. On je takođe rekao za Si-Bi-Es, preneo je EUObzerver, da ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da eksploatiše izbegličku krizu da bi podelio Evropu. On je takođe govorio o „pritisku pod kojim je zbog toga (krize) evropska politika, načinu na koji (kriza) unapređuje ekstremno desničarski nacionalizam, stepenu do kojeg podstiče raspad evropskog jedinstva, što u pojedinim slučajevima neki eksploatišu, kao što je Putin“. „Nagovestio sam mu da je zapravo snažna, ujedinjena Evropa koja sarađuje s jakom, otvorenom Rusijom, pravi recept. Do sada nije bio potpuno ubeđen“, rekao je Obama.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i briitanski premijer Dejvid Kameron snažni su zagovornici strogog stava prema Rusiji. Francuski predsednik Fransoa Oland izrazio je veću zainteresovanost za pomirenje, dok je italijanski premijer Mateo Renci, koji se često sastaje s Putinom, manje voljan da se prikloni stavu ostalih.
Lideri EU će na redovnom samitu u junu odlučiti da li da Rusiji produže ekonomske sankcije, koje su na snazi do jula. NJihove diplomate tek treba da započnu razgovore u Savetu EU u Briselu. Debata je, međutim, u jeku na nacionalnom nivou. Koalicioni partner Merkelove, partija SDP levog centra, saopštila je da ima potrebe za „dijalogom“ s Rusijom, te je izrazila zainteresovanost za obnovu članstva Rusije u grupi svetskih sila G-8.
Više od 80 francuskih poslanika, naročito iz opozicione Republikanske partije desnog centra, takođe je predložilo neobavezujuću rezoluciju kojom se apeluje na Olanda da ukine sankcije. U okviru inicijative koju je pokrenuo vodeći ruski simpatizer Tjeri Marijani u martu je ukazano na cenu koju podnose francuski farmeri zbog ruskih kontra-sankcija, kao i na gubitak zbog obustavljene prodaje oružja Rusiji. U okviru inicijative se kaže da su se sankcije pokazale „neefikasnim“ kada je reč o Ukrajini i da je potrebno da Francuska sarađuje s Rusijom da bi Islamska država bila poražena. Marijani je rekao da će se o rezoluciji raspravljati sutra.
Aleksej Puškov, predsedavajući Komiteta Ruske dume za međunarodne odnose, rekao je da je „upravo primio delegaciju nemačkih socijaldemokrata koji su mu, između ostalog, rekli da se stranka protivi sankcijama koje su uvedene poslanicima“. „Takođe su nam rekli Grci, Kiprani, Italijani, Austrijanci i Francuzi da se sankcije uvedene poslanicima kose s principima demokratije“, rekao je Puškov.
Uprkos Obaminim strogim rečima, u saopštenjima Nemaca, Britanaca i Amerikanaca, koja su izdata juče, migraciona kriza i rat u Siriji se navode kao prioriteti. SAD su ukazale da su spremne da prošire misiju nadzora NATO na krijumčare migranata u Egejskom moru i da pošalju ratne brodove da bi pomogle mornaričku misiju EU „Sofija“ u centralnom Sredozemlju. „Lideri su takođe apelovali na NATO i EU da iskoriste svoja iskustvo u Egejskom moru da istraže kako bi mogli da se na korektan i human način zajednički uhvate u koštac s prilivom migranata u centralnom Sredozemlju“, navodi se u saopštenju.
„Sjedinjene Države su htele da pomognu suzbijanje ilegalne migracije“, kaže se u saopštenju Nemaca i dodaje da bi „SAD, ukoliko bude bilo neophodno, bile spremne da preuzmu odgovornost za rutu migranata od Libije do Italije“.
U saopštenju Ujedinjenog Kraljevstva se kaže da EU treba da pomogne da se „izgrade kapaciteti libijske pogranične straže da bi se pomoglo suzbijanje ilegalne migracije preko Sredozemlja u Evropu“.
Atina protiv embarga
Grčka će se tokom diskusije u okviru EU u junu zalagati protiv nastavka evropskih sankcija protiv Rusije, rekao je prvi zamenik ministra inostranih poslova Grčke Nikos Ksidakis, prenosi Sputnjik. „Stav Grčke je da međusobne sankcije štete evropsko-ruskim odnosima i nikome ne idu u prilog. Samo ostaje napeta atmosfera. Naše mišljenje je da sankcije treba da budu ukinute. To je naš stari stav“, rekao je grčki ministar Nikos Ksidakis. Po njegovim rečima, Atina sa partnerima razmatra ukidanje sankcija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
