Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič i lideri opozicije potpisali su juče sporazum o rešavanju političke krize koja od novembra potresa ovu zemlju. Ukrajinska televizija ICTV saopštila je da sporazum sadrži tri glavne tačke – ustav iz 2004. biće vraćen u roku od 48 sati, a u narednih 10 dana biće formirana vlada nacionalnog jedinstva; ustavna reforma o balansiranju ovlašćenja predsednika, parlamenta i vlade nastupiće odmah i biće gotova do septembra; predsednički izbori biće održani posle usvajanja ustava, ali ne posle decembra ove godine.
Kompromis je postignut uz prisustvo ministara spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske. Frank-Valter Štajnmajer i Radoslav Šikorski, šefovi nemačke i poljske diplomatije, pre objave da je postignut sporazum sastali su se sa demonstrantima na kijevskom Trgu nezavisnosti. Šikorski je na svom Tviter nalogu napisao da je sporazum „dobar kompromis za Ukrajinu“, koji će otvoriti put ka reformama i Evropi. Uprkos sporazumu, koji je postignut nakon najkrvavijeg dana protesta u kome je stradalo 77 ljudi, primećeni su izolovani incidenti u centru Kijeva. U međuvremenu, ukrajinski parlament je doneo odluku o prekidu antiterorističke akcije i o povlačenju vojske u kasarne.
Kako je javila dopisnica Bete, u Poljskoj je juče vladala velika bojazan da li će demonstranti u Kijevu prihvatiti dogovor. „Bio bih veoma oprezan da prognoziram kraj konflikta“, poručio je poljski premijer Donald Tusk na Tviteru. Bivši predsednik Poljske Leh Valensa, koji je u vreme „narandžaste revolucije“ iz 2004. posredovao u pregovorima, ponovio je juče da je jedino rešenje za Ukrajinu referendum. „Na referendumu treba postaviti nekoliko jednostavnih pitanja – da li da se promeni ustav tako da se uvećaju nadležnosti parlamenta, a ograniče nadležnosti predsednika? Da li smeniti Janukoviča? Da li smeniti parlament i raspisati nove izbore?“, naveo je Valensa.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen osudio je juče krvoproliće i pozvao ukrajinsku vojsku da se ne meša u krizu. „Na ukrajinskoj vladi je odgovornost da se oružane snage ne umešaju u političku krizu“, rekao je Rasmusen u Atini, gde je razgovarao sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom. Rasmusen je zatražio od svih strana u sukobu da „odmah prekinu spiralu nasilja“ i podvukao da je „dijalog jedini način da se dođe do mirnog rešenja“. NATO je u sredu zapretio Ukrajini da će preispitati međusobnu saradnju ako ukrajinska vojska interveniše protiv opozicionih demonstranata.
Papa Franja i kardinali iz celog sveta okupljeni juče u Vatikanu uputili su poziv da se prekine svako nasilje u Ukrajini. Oni su izrazili svoje strahovanje zbog dramatičnog razvoja situacije u Ukrajini i izrazili želju da se „hitno prekine svako nasilje i da se ponovo uspostave sloga i mir“, rekao je portparol Vatikana Federiko Lombardi.
Bžežinski o finskom modelu
Nekadašnji američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski za Dojče Vele je rekao da je za konstruktivno rešenje krize potrebna ozbiljna finansijska podrška EU, dok SAD treba da uvere Rusiju da kretanje Ukrajine ka Evropi nije deo koalicije koja preti ruskim interesima. „Ukrajinska domaća i spoljna politika treba da postane slična finskoj. Ukrajini treba da se pruži šansa da ostane dobar sused Rusiji, ali i da proširi vezu sa Evropom“, smatra Bžežinski. On navodi da građanski rat zaista preti Ukrajini, ali i dalje veruje da se kriza može rešiti kompromisom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
