Prliću 25 godina, zločin osmislio Tuđman

Kako je rekao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, presudom je utvrđeno da su ti zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uspostavljanje „hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine“, nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.

Cilj stvaranja tog entiteta – Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB) – po presudi je bio „ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda“, budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on „ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju raspada BiH“ ili da ostane u BiH „s tesnim vezama s Hrvatskom“. Tužioci su to nazvali uspostavljanjem „Velike Hrvatske“.

Tribunal je presudio da je u osmišljavanju tog zločinačkog poduhvata učestvovao tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a da ga je u BiH ostvarivala, pored Hrvatskog veća odbrane – oružane formacije bosanskih Hrvata – i vojska Republike Hrvatske. Vlasti Hrvatske, prema presudi, „imale su opštu kontrolu nad vlastima HRHB“. Godinama pre zločina hrvatski predsednik Tuđman i lider bosanskih Hrvata Mate Boban zaključili su 1991. godine da je bilo „neophodno promeniti strukturu stanovništva“ na teritorijama BiH na koje je udruženi zločinački poduhvat polagao pravo.

Kao učesnike u zločinačkom poduhvatu, pored Tuđmana i optuženih, u presudi su navedeni i tadašnji ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak i načelnik Generalštaba HV Janko Bobetko, koji su „koordinisali delovanje“ sa optuženima. Istom većinom, veće je utvrdilo i da je sukob HVO i Armije BiH bio „međunarodni“. Optuženi su ostvarivanju cilja udruženog zločinačkog poduhvata, prema presudi, dali „značajan doprinos“. Prlić je u vreme zločina bio premijer samoproglašene HRHB.

Ministru odbrane HRHB Brunu Stojiću i načelniku Glavnog štaba HVO Slobodanu Praljku i zameniku komandanta HVO Milivoju Petkoviću, Tribunal je izrekao zatvorsku kaznu od po 20 godina. Valentin Ćorić, komandant vojne policije HVO, osuđen je na 16 godina zatvora, a predsednik komisije za razmenu zarobljenika HRHB Berislav Pušić na zatvorsku kaznu od 10 godina.

Oni su proglašeni krivim za kampanju progona Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i istočnoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994, koja je uključivala ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad i protivpravno terorisanje civila.

Ta zlodela – kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata i teške povrede ženevskih konvencija – počinjena su u opštinama Mostar, Čapljina, Ljubuški, Prozor, Stolac, Vareš, Gornji Vakuf, Jablanica. Prema presudi, HVO je s proleća 1993. napao Muslimane u tim opštinama u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni, nezakonito pritvarajući civile pod nehumanim uslovima u više logora, gde su muškarci zlostavljani i ubijani, a žene podvrgavane seksualnom nasilju. Posle nekog vremena, HVO je, po presudi, Muslimane proterivao na teritoriju pod kontrolom Armije BiH ili u treće zemlje, najčešće – preko Hrvatske.

Hrvatske snage „sistematski su proterivale Muslimane iz zapadnog Mostara“, iz zapadnog u istočni deo grada, zadržavajući muškarce u logoru Helidrom bez obzira da li su bili vojnici ili ne, gde su podvrgavani zlostavljanju, a neki su i ubijeni. Kao primer seksualnih zlodela pri progonu muslimanskog stanovništva iz zapadnog Mostara, u presudi je navedeno silovanje jedne 16-godišnje devojčice. Na isti način, HVO je tretirala i Muslimane u logorima Vojno, Dretelj i Gabela u zapadnoj Hercegovini. „Jednog Muslimana, pripadnici HVO naterali su da poliže sopstvenu krv da ne bi, kako su rekli, ‘balijska krv ostala na hrvatskoj zemlji’“, rekao je sudija Antoneti u obrazloženju presude.

U presudi je, kao posebno brutalan, izdvojen zločin u selu Stupni Do u opštini Vareš, gde je HVO 23. oktobra 1993. ubila 36 osoba među kojima je bilo i troje dece, uz počinjena silovanja. Presuda Prliću i drugima najduža je argumentovana u dvadesetogodišnjoj istoriji Tribunala i ima 2.620 stranica. Beta

MILANOVIĆ: Presuda ne odgovara stvarnosti

Premijer Hrvatske Zoran Milanović je, komentarišući presudu, podsetio da je Hag u prvostepenoj presudi generalima Gotovini, Markaču i Čermaku zbog zločina tokom i posle akcije „Oluja“ takođe utvrdio postojanje udruženog zločinačkog poduhvata s Tuđmanom na čelu, ali da je u konačnoj odluci takav nalaz odbačen. „Verujemo da je u drugostepenoj odluci moguće preispitati tu odluku. Mislimo da takva kvalifikacija (udruženi zločinački poduhvat) ne odgovara stvarnosti. Hrvatska je imala grešaka u BiH, ali je bila partner, saveznik i jako je puno pomagala. Ako možemo BiH deliti na tri naroda, onda bez Hrvata ne bi nikada bilo samostalne države“, rekao je Milanović. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović istakao je juče da je presuda nepravosnažna. On nije želeo da komentariše presudu, ali je rekao da „kada je reč o odnosima Hrvatske i BiH, oni su za vreme rata bili ambivalentne naravi“.

Protivljenja sudije Antonetija

Postojanje udruženog zločinačkog poduhvata utvrđeno je većinom glasova sudija Stefana Trekslera i Arpada Prandlera, uz protivljenje predsedavajućeg Antonetija. Većinom glasova sudija – uz protivljenje predsedavajućeg Antonetija – veće je utvrdilo da je „rušenje Starog mosta (u Mostaru) nanelo neproporcionalnu štetu Muslimanima, iako je most koristila ABiH, a HVO ga je smatrala legitimnim vojnim ciljem“.