Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da Kijev treba primorati na pregovore s proruskim pobunjenicima koji se sukobljavaju s vojskom na istoku Ukrajine. „Treba primorati ukrajinske vlasti da počnu pregovore, ne o tehničkim pitanjima, nego o suštinskim – pravima naroda u Donbasu, Lugansku, na jugoistoku zemlje“, rekao je Putin na jednom forumu mladih. On je izrazio žaljenje što Kijev odbija da, kako je kazao, evakuiše opkoljene ukrajinske snage kroz humanitarni koridor, čije je otvaranje zatražio od pobunjenika, prenosi Beta.
Putin je istakao da ga je ukrajinski kolega Petro Porošenko uverio da će se ruski vojnici koji su uhapšeni u ponedeljak na ukrajinskoj teritoriji uskoro vratiti kući. „Ozbiljno vam kažem, mislim da su se izgubili, granica nije jasno označena“, ponovio je Putin. On je rekao i da se Krim, „sveto mesto“ za Ruse, neće vratiti pod kontrolu Kijeva, ističući da su „ruski i ukrajinski narod praktično jedan isti narod“. „Ovaj rat je naša velika tragedija“, dodao je Putin.
U međuvremenu, zbog optužbi vlasti u Kijevu da je Rusija sprovela defakto invaziju na Ukrajinu, da su separatisti otvorili novi front na istoku, kao i da su stotine ruskih vojnika u borbama protiv ukrajinskih snaga na istoku te zemlje, svetske sile su pojačale rad diplomatije kako bi odgovorili Moskvi. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija već je održao vanrednu sednicu, Nacionalni savet za bezbednost SAD sastao se u Beloj kući, a lideri NATO i EU razmatrali su juče kako da odgovore Rusiji.
S druge strane, vlasti u Moskvi negiraju tvrdnje da se ruske snage nalaze u istočnoj Ukrajini. NATO je u četvrtak saopštio da se više od 1.000 ruskih vojnika bori na ukrajinskoj teritoriji. Alijansa je objavila satelitski snimak na kome se navodno vide ruska oklopna vozila i artiljerija kako prelaze u Ukrajinu, i to poslednjih sedam dana. NATO je juče apelovao na Rusiju da „prekine sve nezakonite vojne akcije“ u Ukrajini. „Najoštrije osuđujemo stalno nepoštovanje međunarodnih obaveza Rusije“, rekao je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen posle sastanka u Briselu koji je održan po hitnom postupku. On je pozvao Rusiju da preduzme hitne mere u cilju smirivanja krize u Ukrajini.
Ipak, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da nijedan dokaz o direktnoj umešanosti Rusije u ukrajinski konflikt nije priložen. „Slušamo razna nagađanja, ne prvi put, ali nijednom nam nisu predstavljene bilo kakve činjenice“, rekao je Lavrov novinarima. Ukrajinski oficiri na jugoistoku zemlje istakli su da su Rusi pomogli separatistima da zauzmu pogranični grad Novoazovsk.
Putin je pozvao pobunjenike da otvore humanitarne koridore za opkoljene ukrajinske vojnike, a kako je juče javio ruski Itar-tas, lideri separatista su to prihvatili. Premijer „Narodne Republike Donjeck“ Aleksandar Zaharčenko rekao je da rukovodstvo separatista podržava Putinov predlog, prenosi Beta. „Uz sve poštovanje za Vladimira Vladimiroviča Putina, predsednika države koja je prva tu da nas podrži moralno, spremni smo da napravimo humanitarne koridore za opkoljene ukrajinske trupe, pod uslovom da one predaju teško oružje i municiju kako to ne bi moglo da se koristi protiv nas“, rekao je Zaharčenko.
Na hitno sazvanoj konferenciji za novinare američki predsednik Barak Obama je rekao da će SAD dogovoriti novi paket ekonomskih sankcija protiv Rusije tokom sastanka sa evropskim liderima koji se očekuje sledeće sedmice. Međutim, Obama je odbacio bilo kakvu vojnu intervenciju u Ukrajini. Razgovor o uvođenju novih sankcija Rusiji najavila je i nemačka kancelarka Angela Merkel, navodeći da će to biti tema na samitu EU tokom ovog vikenda.
Dejvid Kameron, britanski premijer, izjavio je da će se Rusija suočiti sa posledicama ukoliko „ne odustane“. „Veoma sam zabrinut zbog sve više dokaza da su ruske trupe izvršile upade u jugoistočnoj Ukrajini, potpuno zanemarujući suverenitet suseda“. Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk rekao je juče da će tražiti od Parlamenta da odobri da Ukrajina podnese zahtev za članstvo u NATO, prenosi Bi-Bi-Si.
Dosad stradalo gotovo 2.600 ljudi
Prema podacima UN, u sukobima pobunjenika i ukrajinskih snaga od polovine aprila je poginulo gotovo 2.600 ljudi. „Najmanje 2.593 osobe poginule su u od polovine aprila, zaključno sa 27. avgustom“, navodi se u jučerašnjem izveštaju UN. Ova organizacija je izrazila zabrinutost zbog porasta broja žrtava. „Beleži se značajan porast broja poginulih na istoku zemlje“, rekao je na konferenciji za novinare pomoćnik generalnog sekretara UN za ljudska prava Ivan Simonović. U izveštaju UN se navodi da je broj žrtava značajno veći zbog toga što se borbe vode u gusto naseljenim mestima na istoku Ukrajine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
