Putin osniva evroazijsku uniju

Čovek koji je kolaps komunističke države nazivao „najvećom geopolitičkom katastrofom veka“ rešen je da podigne novo carstvo: evroazijsku uniju. Takve nagoveštaje dao je prvi Putinov zamenik Igor Suvalov kada je rekao da bi Rusija mogla da ukine rublju i uvede zajedničku novčanu valutu sa Kazahstanom i Belorusijom. Tri države, koje već imaju uspostavljenu zajedničku trgovinsku uniju, planiraju formiranje jedinstvenog ekonomskog tržišta do 2012. Suvalov kaže da se kao naredni logični potez nameće uvođenje jedinstvene novčane valute unije po uzoru na evro. Poslednji put kada su ove tri države imale zajedničku novčanu valutu bilo je u sovjetsko doba.

Gotovo je sigurno da namera Putina nije da se savez ograniči samo na tri države. Na takav zaključak upućuje i poziv prosleđen novom ukrajinskom lideru Viktoru Janukoviču, tokom prošlonedeljne posete Moskvi. Ukoliko Kijev pristupi Putinovom projektu, bila bi to zajednička ekonomska sfera koja bi obuhvatala „veliku četvorku“ – republike iz sovjetske ere, koje zajedno broje 213 miliona stanovnika i protežu se od Evropske unije do Kine. Politički, vojni i ekonomski centar budućeg saveza bila bi Moskva, gde su očekivanja da će 2012. Putin ponovo biti ustoličen za predsednika Rusije.

Poznavaoci prilika u regionu navode da bi Uzbekistan vrlo lako mogao da se priključi savezu, imajući u vidu jaku energetsku saradnju sa Rusijom i težnje Taškenta da aktivnije učestvuje u projektima Kremlja.

Mišljenja stručnjaka su da bi zajednička novčana valuta budućeg saveza bila jak konkurent američkom dolaru, ali i evropskom evru. Ovakav savez otvorio bi takođe mogućnost Rusiji da osnaži svoj uticaj između giganata poput EU i Kine. Jer, ruska industrija je u odnosu na evropsku zastarela i takođe ne može da konkuriše cenama troškova rada u Kini. Njen adut je stoga da postane glavni snabdevač energije i sirovih materijala i da na taj način konkuriše ekonomijama Brisela i Pekinga.

Druge bivše sovjetske republike, smatraju ekonomisti, teško da će se moći odupreti „gravitacionoj sili“ jedinstvene novčane valute i ekonomske sfere buduće evroazijske unije. Jermenskom ekonomijom gotovo u potpunosti dominiraju ruske kompanije, susedni Azerbejdžan bi rizikovao rusko mešanje u zamrznuti konflikt povodom jermenske enklave Nagorno Karabah, dok je Kazahstan već prihvatio ekonomski spasilački paket Moskve vredan 2,15 milijardi dolara. Putinu će se u skorijoj budućnosti ukazati prilika i da jamči za popustljive i proruski naklonjene režime u Belorusiji i Kazahstanu. Treći mandat beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka završava se naredne godine, a očekivanja su da će on pokazati izrazitu lojalnost Putinu od koga očekuje da ga kao međunarodni lider podrži za četvrti mandat.

Nursultan Nazarbajev, koji ove godine puni 70 godina, nema očiglednog naslednika u Kazahstanu. Kada istekne njegov mandat na mestu doživotnog predsednika, Putin će verovatno biti u Kremlju i u poziciji da utiče na izbor Nazarbajevog naslednika. Spremnost da se pokore Rusiji, kao osnivaču evroazijske unije, sa sopstvenom valutom koju kontroliše Moskva, bila bi cena koju će obe zemlje platiti za svoju nominalnu nezavisnost.

Najnovije najave iz Moskve nesumnjivo prizivaju u sećanja predviđanja Igora Panarina, akademika Kremlja i dekana diplomatske akademije ruskog ministarstva spoljnih poslova, koji je još prošle godine ukazao na to da će ekonomska kriza popločati put Putinu da vlada rekonstruisanim sovjetskim carstvom koje će biti formirano u naredne četiri godine i protezaće se od centralne Evrope do kanadske granice. Panarin, inače izuzetno cenjen među rskom političkom elitom, prevideo je rođenje uticajnog evroazijskog saveza, sa jedinstvenom valutom i parlamentom čije bi sedište bilo u Sankt Peterburgu. Ovakav geopolitički raspored, prema mišljenju Panarina, bio bi opcija prihvatljivija za Evropljane nego za Amerikance, budući da će EU, Kina i ruska evroazijska unija biti deo trijumvirata globalne dominacije.