Nemačka se stručna i ukupna javnost kratko dvoumila oko ukradenih bankarskih materijala koji dokazuju poresku utaju hiljada nemačkih građana: da li je pravno dozvoljeno dokazivati kažnjivo delo, dokazima do kojih se došlo kažnjivim delom? Zaključeno je da jeste. NSA afera sa globalnim nedozvoljenim prisluškivanjem miliona ljudi, među njima i zakonom vrhunski zaštićenih od takvih provala, brzo je i pokopana i opravdana najvišim interesima bezbednosti sile sa kojom se ne spori. Tako da je nelegalno prisluškivanje, na neki način, skandalozno dobilo zeleno svetlo, kao nedopuštena, a široko primenjena praksa na koju je najbolje ne obraćati pažnju. U jednoj anketi koja je napravljena usred NSA afere, većina Nemaca je verovala da je prisluškivana i nadzirana, ali je većinu bilo “baš briga” zbog toga.
Tema je u Nemačkoj ovih dana ponovo ispotiha oživljena na nižem nivou. Kad je novinarima dozvoljeno da tajno snimaju materijal za svoje tekstove, a kad je dopušteno tajno snimati same novinare. Konsultovani su mnogi medijski stručnjaci, ali odluka će, kao i u ranijim slučajevima, na kraju pripasti sudu. Jedan je novinar uhvaćen u trenutku kada je s kompjutera svojih kolega pokušao da ukloni spravu koju je tamo postavio kako bi skidao sve što je u kompjuter ubačeno, uključujući i pasvorde.
Navodno radi zaštite interesa redakcije Tagescajtunga, nije konačno potvrđeno, ali se smatra veoma verovatnim da se radi o Sebastijanu Hajzeru, istom onom novinaru koji je 2007. deset nedelja tajno snimao razgovore u redakciji za dodatke poznatog minhenskog lista Zidojče cajtung. Hajzer je kasnije na svom blogu objavio da je ta redakcija u dodacima, koje su plaćale banke, reklamirala razne načine izbegavanja poreza iznošenjem novca na inostrane račune. Kad je redakcija te tvrdnje demantovala objašnjenjem da je samo svoje čitaoce podučavala kako da plate što manji porez, Hajzer je objavio tajno snimljene redakcijske razgovore koji njegove tvrdnje dokazuju. Način na koji je do dokaza došao nije ocenjen kao prihvatljiv, iako se priznalo da je dirnuo u temu transparentnosti medijske reklame koja zahteva istraživanje i analizu.
Folker Lilijental, profesor prakse kvalitetnog novinarstva na Univerzitetu u Hamburgu, koga je ovim povodom konsultovao Frankfurter algemajne cajtung, podvlači da je tajno snimanje tuđih razgovora krivično delo i za novinare i da je opravdano samo ako se tako otkriva nedelo od šireg društvenog interesa (korupcija, kupovina glasova…), ako njime nisu oštećene treće osobe i ako novinar do informacija nije mogao da dođe drugim putem, i najzad “ako tajnu oblast mogu da povredim samo nakratko i da ono što je važno dokumentujem vrlo brzo, onda je to možda opravdano”, kaže Lilijental, ali sedeti u redakciji deset nedelja i tajno snimati razgovore kolega – nedopušten je metod istraživanja.
Pošto za sada nije isplivalo da je Hajzer skidao kompjuterske sadržaje kolega u Tagescajtungu s nekom istraživačkom namerom, Lilijental zaključuje da se u tom, novom slučaju, radi o ličnim razlozima i nameri da se kolege drže pod kontrolom ili čak ucenjuju.
Lilijental poseban značaj daje nečemu što naziva “redakcijska tajna” i veoma insistira na njenoj zaštiti. “Redakcijska tajna je važan institut suštinski potreban slobodnoj štampi, kao stalni zaštitni uslov za njen rad i istraživanja. Kako zainteresovani krugovi ne bi unapred saznali o nameri da se objavi kritičan sadržaj i sprečili ga pravno”. Državi je dopušteno da upadne u taj prostor samo retko. Recimo, kaže Lilijental, kad bi se tajnim snimcima u redakciji potvrdilo da ugledna novinarska imena tokom unutarredakcijskih rasprava negiraju Holokaust!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
