Britanski istoričar Endru Roberts otkrio je nedavno tajna dokumenta vlade Vinstona Čerčila iz Drugog svetskog rata, uključujući zabeleške o razgovorima koje je tadašnji premijer vodio sa svojim saradnicima.
Tragajući za podacima o čuvenom bitanskom premijeru čija slava je prevazišla okvire te države, Roberts je sasvim neočekivano pronašao spise u Čerčilovoj arhivi u Kembridžu. On smatra da bi nas takvo otkriće moglo naterati da ponovo razmotrimo popularna gledišta o svetskoj istoriji. Prema Robertsovom mišljenju, glavni krivac za dokumentovanje razgovora bio je zvaničnik vlade Lorens Bardžiz koji je prekršio zakon o privatnosti, budući da se u njegovim spisima mogu naći Čerčilovi navodi sa neformalnih razgovora.
U dokumentima iz 10. decembra 1941. britanski istoričar i dobar poznavalac Čerčilovog lika i dela pronašao je podatke o reakciji vlade na japanski napad na luku Perl Harbur. Sudeći prema dostupnim spisima, Čerčil je saradnicima kazao da moraju da se prilagode na posve novu situaciju, jer postoji opasnost da će Japanci uspostaviti kontrolu nad celim područjem između Kejptauna u Južnoj Africi i Vankuvera u Kanadi.
Roberts smatra da tajni dokumenti pokazuju da Čerčil nije bio pronicljiv i obazriv prilikom susreta sa Staljinom. U privatnim razgovorima sa svojim saradnicima, britanski premijer opisivao je sovjetskog lidera kao čoveka koji želi dobro svetu i Poljskoj. „Staljin je ponudio Poljacima slobodnu vladu koja će omogućiti sprovođenje izbora, on želi da sarađuje sa Zapadom“, kazao je nakon povratka sa konferencije u Jalti u februaru 1945. Zanimljivo je da je Čerčil, takođe, doživljavao sovjetskog predsednika kao „šaljivdžiju“.
Za razliku od Staljina, indijski lider Mahatma Gandi bio je trn u oku britanske vlade. Štaviše, Čerčil je neretko kritikovao premijera Južne Afrike Jana Smatsa što nije pronašao način da stane na put Gandiju. Smats je bio prinuđen da se pravda, naglasivši da ne postoji rešenje za to. „Stavljao sam Gandija tri puta u tamnicu, ali on se nije naljutio već mi je napravio kućne papuče“, tvrdio je. Kada je za vreme rata lider Indije štrajkovao glađu u zatvoru, Čerčil je smatrao da ga ne treba pustiti na slobodu, budući da bi za „Britaniju bilo najbolje da umre taj loš čovek“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
