Teološki konflikt ili štetne predrasude

Prva od ovih loše predstavljenih pretpostavki jeste da je reč o potcenjivanju društvene tolerancije kao opasnosti po slobodu. Iako priznaju nepogrešive zakonske kredibilitete projekta, njegovi protivnici, međutim, zahtevaju da se promeni mesto gde će biti izgrađen na osnovu toga što će čak zakonsko upravljanje njime možda biti uvredljivo za jednu grupu građana. Krenuti takvim putem je opasno u jednom liberalnom društvu.

Džon Stjuart Mil je u svom eseju „O slobodi“ pre više od 150 godina uništio verovanje da zahtevanje individualnih sloboda pre svega predstavlja borbu protiv države. Ovo verovanje još uvek dominira u retoričkim arsenalima američkih konzervativaca, naročito u zapaljivim saopštenjima Pokreta Čajanka. Međutim, kao što svaki član zajednice koja je tokom istorije bila proganjana, od homoseksualaca preko Jevreja do Roma, može da posvedoči, društvena netolerancija može da ograniči građanska prava kao svaki zakon. Sve do 1967. kada je na snagu stupila odluka Vrhovnog suda, kojom su širom SAD poništeni zakoni o zabrani rađanja dece od roditelja različitih rasa, mešoviti brakovi bili su neuobičajeni, čak i tamo gde su bili dozvoljeni. Većina ih je smatrala uvredljivim, te je očekivala da mešoviti parovi pokažu ono što se danas traži od muslimana na Menhetnu: poštovanje osetljivosti drugih ljudi. U jednoj zakonitoj državi, kakve su SAD, licemerno je i nepošteno zakonom zaštiti neko pravo, što je u ovom slučaju pravo na molitvu onom Bogu koga smatramo prikladnim, a onda selektivno zabraniti da se to pravo sprovodi u delo de fakto zbog toga što se neka većina ili manjina oseća uvređeno.

Stoga, zahtevi da se obustavi sprovođenje projekta Park 51 predstavljaju ozbiljnu pretnju po slobodu istoj meri kao potpuna zakonska zabrana. Ukoliko se muslimanima ne dozvoli da grade bilo šta što je islamsko u blizini „Nulte tačke“, pustimo one koji se osećaju uvređeno da promene zakon putem otvorenog demokratskog procesa u okviru kojeg se o razlozima za zakonsku zabranu može otvoren diskutovati, bez „uvijanja“. Demokratija ne priznaje ništa manje od toga.

Drugo, jedna uvredljivija pretpostavka protivnika izgradnje Parka 51 tiče se onoga što se dogodilo septembra 2001. Neki od protivnika projekta tvrde da se on mora obustaviti jer će predstavljati odavanje počasti organizatorima gnusnog dela. Isticanjem ovog argumenta šalje se poruka da je napad bio isključivo verske prirode i da su ga izveli neprijatelji jedne veroispovesti, na čije je pripadnike, čak i na one koji su osudili zločin, bačena ljaga, te zaslužuju da im se ograniče ustavna prava.

Budući da osećaju nelagodnost u vezi sa ovim obrazloženjem, ostali protivnici projekta negiraju da je spor verske prirode i jasno stavljaju do znanja da rasprava koju oni vode ne predstavlja spor sa islamom. Umesto toga, oni svoje protivljenje izvođenju projekta Park 51 izražavaju jezikom saosećajnosti sa ožalošćenim. Naravno, ukoliko bi se njihovi razlozi sledili do logičnog zaključka, omogućavanje izgradnje projekta oslikavalo bi tvrdnju da ovaj spor stvarno nema veze sa religijom. Prava suština problema, međutim, leži u nečem drugom. Neko na trenutak prestaje da gleda na terorističke napade iz 2001. kao na čisto religijsku stvar, neko je prisiljen da se suoči sa činjenicom da su napadi u suštini bili političke prirode. U njihovom korenu moguće je naći određene odluke koje je tokom niza godina donosila američka vlada, i to od negovanja saveza sa korumpiranim i autoritarnim bliskoistočnim režimima do održanja upadljivog vojnog prisustva u Saudijskoj Arabiji i neosetljivosti za patnje Palestinaca na okupiranim teritorijama. Politika koja je rezultat ovih odluka može, a ne mora biti neophodna za dugoročne, bezbednosne interese Amerike, ali se ne može osporiti da je intenzivirala negativne reakcije u muslimanskom svetu, koje su povremeno ispoljavane na smrtonosan način. U svakom slučaju, rasprave u vezi sa ovom politikom daleko su od teološkog konflikta.

Teško da se može osporiti činjenica da javna debata u SAD ne predstavlja ozbiljnu diskusiju o uznemiravajućim političkim pitanjima koja vrebaju ispod ovih napada, mada ih nikako ne opravdavaju.

Samo se možemo nadati da će američka javnost odbaciti ne samo uporne zahteve da se spreči izgradnja Parka 51, već i sporne pretpostavke kojima se intenzivira protivljenje tom projektu. Ukoliko to učini, javnost SAD će reafirmisati američku slobodu i toleranciju, a od svoje zemlje će napraviti jačeg i poštovanijeg igrača u inostranstvu.

Autor je bivši potpredsednik Kostarike