Zadovoljni i SDP i HDZ

On je Zagreb, uz ogromnu podršku birača, najkraće rečeno monopolisao. Iza njega, koliko je poznato, ne stoji nijedna politička struktura mada se on povremeno približavao jednoj ili drugoj ili krunio u svoju korist biračku podršku jedne ili druge.

Poslednja politička bravura Milana Bandića konačno je protiv njega ujedinila i vladajuću SDP – Zorana Milanovića i pretendenta na osvajanje vlasti na skorim parlamentarnim izborima Hrvatsku demokratsku zajednicu Tomislava Karamarka. Da su Milanović i Karamarko najveći dobitnici iz privođenja Bandića u to ne sumnja u Hrvatskoj niko.

Naime, Milan Bandić, sedeći na ogromnim parama i ogromnom uticaju koji obezbeđuje glavni grad Hrvatske, odnedavno je u otvorenom savezu sa Željkom Markić, po obrazovanju lekarem, po profesiji novinarem i biznismenom, koja je na čelu tradicionalističkog dakle konzervativnog, dakle desnog udruženja „U ime porodice“ jednim referendumom (o braku) zapalila pola evropske Hrvatske, a drugim u najavi želi da je postavi na političku glavu.

Grad Zagreb je parama, poslovnim prostorom, svojim logom, zvanični pokrovitelj inicijative ovog udruženja za održavanje referenduma o promeni izbornih pravila u cilju uvođenja preferencijalnog glasanja, dakle glasanja za prepoznatljive ličnosti, i smanjivanje izbornog praga. Iako se komentatori skloni jednoj ili drugoj od dve najjače hrvatske stranke trude da dokažu kako su Bandić i Markićeva niko i ništa, Hrvatska demokratska zajednica se promptno odrekla Markićeve, sluteći kakav bi politički haos u celom, a rascep u desnom biračkom telu izazvao uspeh njene inicijative.

Da stvar nije ni malo neozbiljna, potvrdio je i hrvatski predsednik Ivo Josipović neozbiljno, pred predsedničke izbore kad tome vreme nije, izlazeći i sam u javnost s zalaganjem da se u hrvatski izborni sistem uvede preferencijalno glasanje. A dok se juče većalo o tome hoće li Bandić podneti ostavku, Hrvatski sabor je raspravljao o čak tri inicijative za uvođenje preferencijalnog glasanja u izborni sistem. Kakvom se doživljava moć Bandića pokazao je i broj i značaj i drugih zapaljivih tema koje je njegovo hapšenje otvorilo na političkoj sceni.

Kao prvo i omiljeno pitanje: cure li informacije iz bezbednosnih službi i istražnih organa? Sad se tvrdi da je USKOK Hrvatske privođenje Bandića i društva obavio nekoliko dana ranije nego što je planirao i nego što je bilo zrelo, jer se posumnjalo da lica na obradi iz službi dobijaju informacije o tome šta im se sprema. Nelogičnost ovog zaključka pokušao je da razbije Slavko Kojić, šef zagrebačkih finansija, tvrdnjom da ispitivanja i pretresi traju već dve godine i da sva privedena lica znaju da su na obradi. Ako nisu dosad pobegli, to bi moglo da znači ili da su jako drski ili da su jako sigurni. Ali, džaba.

Da će Bandić biti pritvoren i time prinuđen da sam podnese ostavku smatra se po hrvatskim medijima kao gotova stvar. Njegov advokat je spremnost Bandića na ostavku ljutito demantovao. Naime, Bandić bi iz pritvora mogao da upravlja Zagrebom sve dok mu ne bi postala pravosnažna presuda na najmanje mesec dana zatvora. Očekuje se da suđenje traaaje, pa bi teoretski on to mogao da čini sve do 2017. godine i isticanja mandata na koji je izabran.

Duhoviti Anto Nobilo

U Zagreb se, prepoznajući značaj trenutka, vratio i poznati advokat Anto Nobilo koji je, verovatno i u nameri da bude duhovit, zaključio da se glavna stvar tu dešava, pa je napustio Nemačku i u ponedeljak započeto suđenje Josipu Perkoviću i Zdravku Mustaću, pripadnicima jugoslovenskih tajnih službi, optuženim za učešće u ubistvu emigranta Stjepana Đurekovića. Nobilo će braniti Petra Pripuza vlasnika firme Ce-Za-R, koja je dobila one poslove odnošenja gradskog otpada za koje se tereti Bandić. Neke uticajne javne ličnosti, kao Zvonimir Čičak, spekulišu da je spektakularno hapšenje Bandića upriličeno baš u nedelju kako bi se skrenula pažnja sa suđenja Pekoviću i Mustaću i tako prikrile brljotine Vlade Hrvatske, njenog Državnog tužilaštva i drugih organa.