Zelena ekonomija strategija opstanka

Zašto je konferencija važna i zašto težimo ka zelenoj ekonomiji? Zelena ekonomija ima za posledicu poboljšanje života ljudi i uvećanje socijalne jednakosti uz značajno smanjenje ekoloških rizika i oskudice. Rast u zelenoj ekonomiji pokreće investicije kojima se smanjuju pritisci na životnu sredinu i usluge, uz istovremeno povećanje efikasnosti energije i resursa.

Ili jednostavnije rečeno, citiraću jednog afričkog diplomatu: To je naša strategija za opstanak. Zelena ekonomija znači održiv razvoj; strategija za sticanje prosperiteta za ljude i planetu, danas i sutra. Nema održivog razvoja bez socijalne jednakosti; nema rasta bez adekvatnog rukovođenja našim prirodnim resursima od kojih zavise naše ekonomije. Potreban nam je održiv razvoj kako bi postigli prosperitet za mnoge umesto bede za sve.

Od 1992. smo postigli znatan ali očigledno nedovoljan napredak. Milioni i dalje svakodnevno gladuju. Ako nastavimo korišćenje resursa ovim tempom do 2050. biće nam potrebno ekvivalentno više od dve planete da nas održe dok težnje mnogih za kvalitetnijim životom neće biti postignute.

Najsiromašniji u našim društvima najviše će patiti ako koristimo naše resurse neodrživo, dok će njihovi životi i sredstva za život zavisiti direktno od vode, zemlje, mora, šuma i tla. Pred nama su novi izazovi koji predstavljaju ozbiljnu pretnju održivom razvoju – od klimatskih promena i povećanja nestašica vode do niske otpornosti na prirodne katastrofe, biodiverzitet i gubitke ekosistema.

Međutim, imamo sredstva za hvatanje u koštac sa ovim izazovima i njihovo preobraćanje u šanse. Mnoge zemlje mogu da usvoje efikasne tehnologije i sisteme koji će im omogućiti da eksploatišu svoje resurse, od šuma i biodiverziteta do zemlje i minerala na način koji je održiv i sposoban da podrži povećanje u potrošnji. Zemlje koje nauče kako da koriste svoj prirodni kapital na pametan i održiv način biće na dobitku. Prelazak na zeleniju ekonomiju mogao bi da stvori od 15 do 60 miliona novih radnih mesta globalno u naredne dve decenije i izbavi desetine miliona radnika iz siromaštva, navodi se u izveštaju Međunarodne organizacije rada.

Iz tog razloga, Evropska unija nastavlja da se bori da Rio 20+ rezultira usmerenim i ambicioznim ishodom. Želimo da pokrenemo nešto nepovratno; nešto što ima stvaran uticaj na živote ljudi. Na kraju krajeva, ovo je konferencija o ljudima, o nama, našoj budućnosti. Predložili smo ciljeve i rezultate u pogledu ključnih prirodnih resursa koji podupiru zelenu ekonomiju: voda, okeani, zemlja i ekosistemi, šume, održiva energija i efikasnost resursa, uključujući i otpad. Ovi ciljevi su od suštinskog značaja za održiv rast i neraskidivo vezani za pitanja bezbednosti hrane, smanjenja siromaštva i socijalnog razvoja. Ovi ciljevi će povući za sobom privatni sektor da investira, podstaći tehnološke inovacije i povećati zaposlenost. Jedan od poželjnih ishoda samita u Riju je da sva navedena i velika preduzeća uključe održivost u svoje godišnje izveštaje, ili objasne zašto je nisu uključila. Svetska banka je već pokrenula interesantnu inicijativu gde bi kompanije u svojoj statistici trebalo da koriste prirodne mehanizme računovodstva. To može biti početak nove realnosti, gde se računa prirodni kapital, a održivost ima vrednost. Ali ova očigledna promena se neće dogoditi ako ne učestvuju svi. Nisu samo političari ti koje je potrebno ubediti, takođe moramo ubediti biznismene, civilno društvo i pojedince.

Iako su mnoge zemlje danas u boljem stanju nego pre dvadeset godina, najsiromašnijima u svetu i dalje je potrebna pomoć kako bi imali pristup obrazovanju, infrastrukturi i veštinama. To je razlog zašto EU ostaje veliki donator pomoći u svetu. Prošle godine izdvojili smo 53 milijarde evra razvojne pomoći – više od polovine pomoći ukupnom svetu. Zato ćemo se držati naših obećanja. Uprkos finansijskoj krizi, zemlje EU su još jednom potvrdile ovo opredeljenje, koje će se materijalizovati u značajnoj dodatnoj pomoći za razvoj u periodu do 2015, uključujući projekte koji se odnose na ishode samita u Riju.

Stoga, kakvu budućnost želimo? Evo kako je odgovorila 17-godišnja Britani Trilford sa Novog Zelanda, pobednica takmičenja „Budućnost koju želimo“, a koja će se obratiti liderima u Riju. „Iskreno, bila bih srećna da uopšte imamo budućnost. Da nam ona bude garantovana, pošto trenutno nije“. Ovde nije reč samo o budućnosti Britanine generacije i narednih generacija. Ovde se radi o nama samima: vlastitu budućnost ćemo dovesti u pitanje ako se ne pozabavimo problemima ograničenih resursa, neodrživog razvoja i masovnog siromaštva. Nemojmo dozvoliti da izgubimo priliku da izaberemo onu budućnost koju želimo – dok još možemo da biramo.

Autor je komesar EU za životnu sredinu