I sudije doprinele kvalitetu EURO

Zoran Petrović, jedan od malobrojnih sudija sa ovih prostora koji je bio u prilici da drži pištaljku na Svetskom i Evropskom prvenstvu, smatra da deo zasluga za visok kvalitet tekućeg EP pripada i njegovim kolegama.
– Ono što je bilo do Evropske fudbalske federacije ona je to i uradila, pošto je UEFA, sa izuzetkom par imena, za ovaj šampionat okupila najbolje sudije koje Evropa trenutno ima. I oni su do sada uglavnom dobro radili svoj posao. Neki su bili na svom nivou, pojedinci su grešili češće nego inače, ali su svi zajedno i te kako doprineli opštem, velikom kvalitetu EURO. Ako bismo pohvalili viđenu igru, a za arbitriranje rekli da je slabo ili loše, onda to ne bi bilo logično.
Zamerate li šta kolegama na ovom turniru?
– Moja glavna primedba odnosi se na nivo saradnje među članovima sudijske trojke. Bilo je situacija kada se činilo kao da nisu iz iste zemlje, odnosno da nisu dugo na okupu. U nekim slučajevima ni tehnička pomagala, kojima se koriste, nisu uticala na njihovu sinhronizaciju. Naravno, niko nije bezgrešan. Fudbaleri promašuju šanse, treneri i selektori taktiku, pa zašto ne bi i sudije imale pravo na propuste. Lako je nama, koji na stadionskim videobimovima ili televizorima gledamo, i po više desetina puta, sporne detalje. A sudije u nekoliko sekundi procenjuju i donose odluku. I dobro je dok je tako. Previda je uvek bilo i biće, samo je pitanje kako se kome zalomi. U tome i jeste jedna od draži fudbala. Uvođenje novih tehničkih sredstava samo bi ubilo igru. I, potpuno sam uveren, prepolovilo broj gledalaca. Zamislite samo utakmicu koja bi bila prekidana kod svakog sumnjivog faula, sporne lopte… To bi bio sport za imbecile, a fudbal to sigurno nije.
Da li je ovo EP promovisalo neke nove trendove u arbitriranju?
– Mora se reći da je sudijama na ruku išlo to što se igralo vrlo korektno. Bilo je grubljih faulova, žutih kartona, pa i isključenja, ali su ekipe uglavnom na fer i sportski način tražile pobedu. S druge strane, moderni fudbal svojom brzinom i velikim trčanjem traži sudije koji mogu to fizički da isprate. To je novi zahtev koji se stavlja pred arbitre. Ali i celu sudijsku organizaciju i UEFA. Sada imamo dve pojave. Mlađe sudije, koji su fizički izdržljivije, ali zbog nedovoljne „kilometraže“ manje razumeju fudbalsku igru od onih koji su u godinama. To je veliki problem, na čijem bi se rešavanju trebalo poraditi u budućnosti.
Kojeg biste sudiju u Austriji i Švajcarskoj ocenili najvišom ocenom?
– Ne postoji kategorija apsolutnog najboljeg sudije. Ni na jednom takmičenju. Iz više razloga. Ne dobiju, recimo, svi utakmice jednake težine. One najzahtevnije obično se dodeljuju najboljima, što otvara prostor za dokazivanje sudijama iz tzv. drugog plana, poput Belgijanca De Blekera. Pojedinci, kao Španac Mehuto, ne mogu na primer da dođu do izražaja zbog pravila da ne mogu više puta suditi jednom timu, odnosno svojoj zemlji. Zato je nezahvalno rangirati ih.
Koliko smo u suđenju daleko od konkurencije van granica?
– Daleko smo, i to mnogo. Kao što je u još mnogo čemu naš fudbal ispod evropskog i svetskog nivoa. Naše sudije u ovom trenutku nisu spremne za velike izazove i dela. To je jedan od važnijih razloga što naše reprezentacije nema na velikim takmičenjima. Baš kao i klubova. Potencijal postoji, želja nas starijih da pomognemo takođe, ali teško se šta može uraditi bez prave podrške Saveza i države – realan je Petrović.