Umri kad ne slušaš vlast

To u praksi znači da će biti rečeno osobi sa otvorenom i zagnojenom ranom na rakom izobličenoj dojci ili sa ogromnom malignom gukom na vratu koja otežava disanje, da mora da plati ne samo prvi pregled, već sve buduće intervencije po cenovniku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ko god je zavirio u taj cenovnik svestan je da troškove lečenja raka u Srbiji može da pokrije iz svog džepa iznenađujuće mali broj porodica, ne mnogo veći od članova kluba „Privrednik“. Ostalima preti zakonski apriorno i besprizivno potvrđena smrtna presuda.

Razumevanja radi, pođimo od čudne reči skrining (Hrvati ka`u probir). Skriningom se u medicini naziva izdvajanje moguće obolelih od zdravih. To je, po pravilu, jednostavan i lako izvodljiv test koji, ako je pozitivan, zahteva dalje analize. Vrlo retko, recimo u porodilištu, skrining test može da bude toliko osetljiv i specifičan da predstavlja i konačnu dijagnozu.

Cilj skrininga je otkrivanje poremećaja zdravlja pre pojave znakova i simptoma bolesti, dakle u početnoj fazi, kada su i izgledi za izlečenje najveći. To je razlog što je Vlada Srbije donela Nacionalni program prevencije i rane dijagnostike tri vrste raka – dojke, grlića materice i debelog creva, preporučujući ih odgovarajućim kategorijama stanovništva. Problem nastaje kada se preporuka pretvara u prisilu.

Naime, uz vakcinaciju, skrining predstavlja retku situaciju u medicini kada je inicijator susreta sa pacijentom sam doktor, što nameće posebne etičke obaveze. Dok bolesniku koji samoinicijativno do|e u ordinaciju lekar gleda da pomogne koliko zna i ume u nastaloj situaciji, za onoga koga je sam pozvao mora da bude dodatno siguran da je inicirani postupak, koliko god je to moguće, u pacijentovom najboljem interesu.

Tu dolazimo do dilema koje prevazilaze domet jednog novinskog članka, ali je ilustrativno da se zadržimo makar na tzv. preventivnom paradoksu. Britanski epidemiolog Džefri Rouz definisao ga je još pre nekoliko decenija rečima da mera korisna za populaciju u celini ne mora da se pokaže takvom za svakog njenog člana. Primera radi, skrining raka dojke smanjuje smrtnost od ove pošasti, ali se žena podvrgnuta mamografiji suočava sa rizikom da je lažno pozitivna, pa da bude podvrgnuta nepotrebnim intervencijama ili lažno negativna, te da stekne neosnovanu sigurnost i zapostavi značaj kasnije nastalih promena koje bi inače ozbiljno shvatila.

To su razlozi što u civilizovanim sredinama lekar svakom pacijentu, kada se steknu uslovi, predloži skrining, ali mu obavezno detaljno objasni sve dobre strane i moguće rizike tog postupka. Odluku potom prepušta pacijentu. Kod nas takva objašnjenja po pravilu izostaju, a pri pozivanju na pregled zapostavljaju se fizičke i psihološke prepreke s kojima se ljudi suočavaju (udaljenost mesta stanovanja, pomisao na neprijatnosti pri ranijim kontaktima sa našom zdravstvenom službom itd.).

Setimo se stoga mudre Desanke Maksimović i zatražimo pomilovanje za sve nevoljnike koji će se ogrešiti o pozive na skrining preglede, nedovoljno svesni zlokobnih posledica i zamki u koje mogu da upadnu. Drugim rečima, u ime humanosti i zdravog razuma, manimo se nerazumne strogoće.

Autor je profesor univerziteta, epidemiolog