Kome smetaju Kesić i Njuzovci?

Kako objasniti da je jedna od najgledanijih emisija na domaćim televizijama konstantno skraćivana, da joj se ukida reklamni blok (iako donosi novac komercijalnoj televiziji), da se Kesićem i Njuzovcima gotovo na dnevnoj bazi bavi prorežimski tabloid Informer uz svesrdnu pomoć TV Pink? Verovatno onima koji su na vlasti. Tvorcima društveno-političkih događanja i kreatorima naših života, koji su na „udaru“ satirične ekipe. A vlast i treba da bude predmet kritike, zar ne?

Iako je reč o satiričnoj kritici, jer ove druge, realno, na televizijama sa nacionalnom frekvencijama i nema, i takva smeta stranci na vlasti, odnosno njenom vođi. Jer, kako drugačije objasniti da glasnogovornik Aleksandra Vučića, urednik Informera Dragan J. Vučićević, konstantno proziva Kesića i Njuzovce. Da li je moguće da ne razume ironiju, pa tvit „Ma znam da je podloga za kaldrmu, samo širim mržnju prema Vučiću“ shvati ozbiljno? I posveti mu ceo tekst, gde ekipu Njuza nazove „tužnim skupom kvaziduhovitih džabalebaroša“ koji „spinuje, izvrće istinu i manipuliše sa svakom informacijom koja može da im pomogne u širenju mržnje prema vlasti i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću“.

Dobro, možda DJV iskreno, doduše malo preterano, voli aktuelnog predsednika pa ima potrebu da komentariše sve što se o njemu, makar i u ironičnom kontekstu napiše. Ali zašto TV Pink ima potrebu da ovakve Informerove tekstove, a ovaj je poslednji u nizu, dodatno analizira i pušta priloge u svim informativnim emisijama? Da li i Željko Mitrović gaji preveliku naklonost prema Aleksandru Vučiću? Možda. Ali šta će, za ime boga, u čitavoj priči gradski menadžer Goran Vesić? U izjavi za Pink, on je, između ostalog ocenio da su Njuzovci „grupa okupljena oko jednog satiričnog portala, inače angažovana da pravi emisiju Kesiću, koja je uglavnom usmerena protiv ove vlasti“. Ovo sad već poprima ozbiljne dimenzije, jer čelnik aktuelne vlasti indirektno potvrđuje da su Kesić i Njuzovci – neprijatelji vlasti, odnosno države, kako to aktuelni funkcioneri doživljavaju.

A šta se sa takvima radi? Sklanjaju se. Ne direktno, jer Vučić je izučio zanat od vremena kada je bio ministar informisanja davne 1998. Danas se to radi na mnogo suptilnije načine. Setite se Olje Bećković. Pa brojnih medija na lokalu. Otvorenih kritika koje predsednik upućuje medijima, pre svega RTS-u i „američkoj“ TV N1. I sama Olja Bećković je nedavno u svojoj kolumni poručila Kesiću da će mu emisija biti ugašena. Mi se nadamo da neće. Ali i dalje imamo utisak da TV O2 jednostavno ne zna šta će sa „24 minuta“.