Uvertira

Još uvek smo u problemima Titovog vremena. Serija Grlom u jagode traje, ali se snimaju neke druge, u klimi mentalno-ideološke regresije. Onaj Beograd koji se lomi između Đilasa i Malog, a presuđuje Šapić, žrtva je tajkunsko-mafijaške tranzicije, huligana, provincijalizma, klerofašizma. Sovjetsku okupaciju izbegli smo ’44. i 48′, sprema se nova. Niš je već srpski Donjeck. Likvidiran je Oliver Ivanović. Nakon pretnji Ivanoviću koje je odmucao Marko Đurić, Sputnjik je targetirao Nenada Čanka. Novinarska udruženja i državne institucije Ljubinku Milinčić smatraju novinarkom. Kvislinška agentura nije samo iznad zakona, ona je na onoj strani javnog interesa i etike odgovornosti.

U izbore ulazimo političkim ubistvom i pretnjom novim, istovetnim ubistvom. Zasad je sve drugo manje važno. Spinuje se lažnom dilemom, da li je pobeda opozicije uvertira u smenu vlade. Analogije sa izborima 1996. zaboravljaju da u aktuelnim kampanjama nema demokratije i slobode. Nema Vesne, Vuka i Zorana koji su držali celu Srbiju u usijanju, spektakularnim nastupima i dubokim porukama. Beogradski izbori su u senci svih nedorečenih pitanja budućnost: političke, ekonomske i kulturne slobode, demokratija, regionalna i evropska integracija, tranzicija i siromaštvo, odnos prema Rusiji i Kini. Beograd i Srbija se lome ne između Vučića i opozicije, nego između Evrope i varvarstva. Ako je privlačnost u eklektici podunavske urbanizacije i orijentalnog nereda, upravo taj Beograd postaje sporan.