Lažne Vučićeve suze

Nema opravdanja za ubistva civila, kao što nema utehe za njihove porodice i rodbinu. Ali već sama činjenica da država do dana današnjeg nije uspela da utvrdi tačan broj žrtava, govori i o njenom odnosu prema svojim građanima.

Da je ondašnji režim, a većina njegovih ključnih funkcionera i danas je na vlasti, imao iole odgovornosti prema stanovnicima, privatnoj kao i državnoj imovini, nijedna NATO bomba nikada ne bi pala na tlo Srbije. Uzalud su bila sva upozorenja pomahnitalom Miloševiću, Dačiću, Šešelju, Nikoliću i Vučiću, da prestanu sa vođenjem novog rata na Kosovu, jer i prethodna tri, u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, ne samo da su započeli, nego su ih sve do jednog izgubili, ali, opijeni krvlju i iluzijom moći, vlastodršci nisu ozbiljno shvatili poruku najjače vojne alijanse na svetu. A ona je bila jednostavna i narodski rečeno glasila jeotprilike ovako: ne igrajte se vatrom!

Iako je većina građana Srbije razumela šta je čeka, nije smogla snage da se suprotstavi režimu, režimu koji je srljao u sopstvenu ali i u propast čitave države. I ona je naravno stigla. I da su čelnici NATO alijanse hteli, tj. da im je to bio cilj, ona je zaista mogla biti katastrofalna, sa višestruko većim bilansom poginulih i neupredivo većom materijalnom štetom.

Duboko žalim svaku žrtvu svakog rata, ali sam takođe duboko ubeđen da makar jednaku, ako ne i veću, odgovornost za tragediju iz 1999, kao i za sva zla na prostoru Jugoslavije, koja su pored nas snašla i naše današnje susede, snose imena gorespomenutih nazovi političara.

Zato je važno da svi oni koji imaju vojne knjižice, i sve one koje imaju vojno sposobne muževe ili momke, kao i sve one koji imaju ili planiraju da imaju decu, da dobro razmisle koga će izabrati za predsednika države, jer taj neko će narednih pet godina biti vrhovni komandant tzv. oružanih snaga ove zemlje.

Pre neki dan sam slušao ispovesti bivših pilota naše avijacije, učesnika rata protiv NATO, i svi koji su imali sreću da prežive, kao i rodbina nastradalih, rekli su da su bili žrtvovani, da su slati u neravnopravnu borbu samo da bi se objavile vesti kako su naši avioni poleteli da se suprotstave neprijatelju.

Nikada ne bismo smeli zaboraviti kako smo i zašto i sa kim na vlasti proživljavali tri meseca pod bombama.

Histerična i po meni psihopatološka ličnost Aleksandra Vučića ne uliva poverenje da nas kao predsednik države neće gurnuti u neke nove sukobe.

I baš zato što znamo da nas je, između ostalih, i sadašnji lider naprednjaka, Aleksandar Vučić, pre 18 godina uveo u rat sa neuporedivo jačim protivnikom, znajući kakve posledice mogu da budu, njegove suze i izlivi emocija za sve žrtve NATO bombardovanja su neiskrene i iznuđene željom da se, uz sve druge laži kojima truje građane Srbije, i preko njih domogne predsedničke funkcije. Niče bi rekao da je dubinu njegove skromnosti teško izmeriti, a ja bih skromno dodao neljudskosti i nemorala takođe.