Računanje šuma 1

… zašto su šume toliko zanemarene pored brojnih institucija, zakona i propisa kojima se reguliše zaštita, očuvanje i negovanje tog javnog dobra, neprocenjivo važnog za život svih nas.

Beograd je proteklih godina, kao i Srbija u celini, pogođen nestajanjem šuma. Posledice se prvenstveno odražavaju na kvalitet vazduha, koji postaje sve zagađeniji, ali i na nivo buke i izloženost vetru. Niz nadležnih institucija ne pruža dovoljnu i ozbiljnu protivtežu klimatskim promenama, požarima i štetočinama, te građevinskim investitorima.

Neverovatno je da nevolje sa očuvanjem šumskih površina kod nas datiraju još od 19. veka, a neverovatnije da ni u 21. veku nema političke rešenosti za to. Jedan od neobičnih pokušaja jeste odluka o izradi plana generalne regulacije sistema zelenih površina, koja datira iz 2009. godine, vremena kada je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan obavljao dužnost gradskog sekretara u prestonici Srbije. Plan još nije izrađen, a do javnosti stižu zastrašujući podaci o nedostatku šuma, zelenila i čistog vazduha.

Tako saznajemo da je svega 11 procenata teritorije Beograda pokriveno šumom, a da se javne zelene površine prostiru na svega 2,83 posto. Kako bismo bili u skladu sa standardima Evrope, potrebno je da mera sa dva i po ara po stanovniku poraste na 3,3 da bi se dostiglo potrebnih 27 procenata teritorije.

S kraja 2014. godine potiče beleška o tome da je JP „Srbijašume“ u Beogradu pošumilo gotovo sve pogodne površine. Do tog trenutka je za deset godina podignuto 3.000 hektara, što je pored goleti uključilo i obnavljanje na mestima zrelim za seču. Prema Trivanovim rečima, međutim, u prethodnih šest godina zasađeno je 700 hektara hrasta i jasena, ali i drugih kultura, pa se postavlja pitanje gde.

Od naučnih zapažanja, donosimo neka od najupečatljivijih. Rezultati istraživanja Šumarskog fakulteta pokazali su da je u toku leta 2012. i 2013. godine došlo do sušenja prvenstveno četinarskih vrsta, te da se na oslabljena stabla nastavilo štetno dejstvo gljiva, insekata i patogenih organizama. Veliku površinu šuma u Srbiji 2013. godine napao je gubar, zbog čega dolazi do totalnog golobrsta, ali se tek godinu dana kasnije organizuje zaprašivanje insekticidom. Ugrožena i zaštićena biljka šimšir u Beogradu je 2014. i 2015. bila meta azijskog leptira, koji je u Srbiju dospeo uvozom jeftinog sadnog materijala i neodgovornošću fitosanitarne inspekcije. Lanac problema postaje još teži kada se svemu doda nelegalna seča, kao i požari, ledolomi, vetrolomi i vetroizvale.

Iako su za održavanje zaduženi JKP „Zelenilo Beograd“ i JP „Srbijašume“, Pionirski park je nedavno dobio svoju dozu betona, a impresivna je i lista svojevrsnih urbanih noviteta na 88 hektara parka Ušće, gde gradske vlasti zamenjuju prirodu koju nazivaju „mrtvim zelenilom“.

Dodajmo i razne građevinske radove i parking-intervencije u Zvezdarskoj, Miljakovačkoj i Bajfordovoj šumi, koje su već dugo, i čini se da će ostati, žrtve privatnih i crkvenih investitora. A u statističkom vrtlogu Beograda postoji i podatak da od ukupno 7.664 ulice (4.714 u urbanom delu) samo 731 ima drvorede. Broj stabala u njima iznosi samo pedeset hiljada.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.