Lizing na buvljaku radne snage

P { margin-bottom: 0.21cm; }Pomenuto je da ima pet podgrupa radnika, koji su prinuđeni da rade bilo šta i pod bilo kojim uslovima, i za bilo koje pare. Sada ćemo akcenat staviti na radnike na lizing, ili o jednoj od tezgi na buvljaku radne snage, ili o prodaji i preprodaji radnika. Ne zna se tačno koliko ima radnika koje razne „agencije“ iznajmljuju, prodaju i preprodaju, iako se pominju cifre između 60.000 i 80.000. Verovatno ih ima više, ali nije preporučljivo licitirati sa brojkama o kojima niko nema ni iole pouzdanu evidenciju. No, mora se istaći da u pomenute procene nisu uključeni pojedinci koji se bave direktnom prodajom radne snage, a to su najčešće „preduzimači“, koji „organizuju odlazak radnika na sezonske radove“, ovde ili u neko inostranstvo. Oni se uvek zaboravljaju kada se razgovara o radu „agencija“ za iznajmljivanje radne snage i o lizingu radnika. A to je, kažu poznavaoci, gore i od najgoreg. Ali, bez obzira na to da li vas prodaju „agencije“, ili „preduzimači“, vi se u to dobrovoljno uključujete. Niko vas na to ne tera, osim potrebe za preživljavanjem ili, možda, potrebe za boljim životom. Hteli-nehteli, ipak se ova trgovina radnicima razlikuje od tzv. trgovine ljudima (što ne znači da radnici nisu ljudi, reč je o terminološkim nedoumicama).

Kako se tvrdi na sajtu Astre „trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu, tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa (prevoz, skrivanje, čuvanje …). Do eksploatacije uvek dolazi i eksploatacija se uvek održava upotrebom sile, pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položaja, otmicom ili na neki drugi način“. Vidimo, dakle, da je bitna razlika između ove dve trgovine u tome što u jednom slučaju imamo prisilno držanje u stanju eksploatacije (trgovina ljudima), a u drugom slučaju „dobrovoljno“ pristajanje na eksploataciju (trgovina radnicima). U jednom slučaju je prisila spoljna (neko vas drži u stanju ropstva), a u drugom sami prihvatate neku vrstu ropstva. Očito je da trgovina radnicima predstavlja civilizacijski napredak u odnosu na trgovinu ljudima, valjda isto onoliko koliko je feudalizam napredak u odnosu na robovlasništvo, a kapitalizam civilizacijski napredak u odnosu na feudalizam (šta to beše onaj nedemokratski socijalizam). U ovom kontekstu treba pomenuti definiciju trgovine ljudima koja je data na sajtu MUP-a. Po toj definiciji, čini mi se, s pravom se ne pravi iole znatnija razlika između trgovine ljudima i trgovine radnicima (iako je to iskazano nešto drukčijim terminima). Pomenuta Astra je nevladina organizacija „posvećena iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima, naročito ženama i decom, kao i efikasnim potragama za nestalom decom i zaštiti dece nakon njihovog pronalaska“. Nema organizacije civilnog društva koja bi bila posvećena iskorenjivanju svih oblika trgovine radnicima, a cinično bi bilo reći da sindikati to ne čine jer radnici koji se prodaju, ili koje drugi prodaju, nisu članovi sindikata i ne plaćaju članarinu (kako to nedavno reče jedan od sindikalnih lidera, ne znam koliko je u tome bilo ironije, a koliko zbilje).

No, pošteno je istaći aktivnost Međunarodnog centra „Olof Palme“, čiji su aktivisti, sredinom marta, organizovali „otvoreni dijalog“ o najamnom radu u Srbiji. Iako se po naslovu dijaloga moglo očekivati razgovor o svim oblicima najamnog rada, razgovaralo se o lizingu radne snage preko „agencija“. Organizator je suočio nekoliko različitih, pa i međusobno suprotstavljenih, gledišta o lizingu radnika. Svoje gledišta izneli su predstavnici vlade, sindikata, domaćih poslodavci, Saveta stranih investitora, MOR-a… Prikazan je animirani film „Slikoviti prikaz: osoba koju poznajem“, a učesnicima dijaloga podeljena je brošura vodič „Radnici na lizing“. Najviše su osporavana ekstremna neoliberalna gledišta predstavnika Saveta stranih investitora, ali ni predstavnik Ministarstva rada, Zoran Lazić, nije najbolje prošao. U međuvremenu, obavešteni smo preko medija da je prvi sastanak održala radna grupa za pripremu radne verzije zakona o agencijama koje se bave upućivanjem na privremeni rad kod poslodavaca. Dok ne dođemo do prave teme, onako kako je otvoreni dijalog naslovila Emira Mešanović iz MC „Olof Palme“ – Najamni rad u Srbiji – dobro je da se započne i sa „agencijama“ za trgovinu radnicima, pa makar u te agencije i ne ubrojili kapitaliste i njihovu državu.